... da ne zamirite, i ja san, davno, obaša cilu županiju, i šire, sa mlaznicon u ruci i brentačon na kostima, ma koliko mi šutjeli o tome ...
E, i zaboravija san napisat, član sam DVD "Mladost" čin san uspija nagovorit mater da mi se potpiše na pristupnicu, od 1977. godine.
Evo, kucan po glavi, jedino pravo drvo oko mene, jerbo je ovo sve ostalo gnjila iverica ...
Nadan se da su zdravstveni problemi poza nan ... obavili smo sve ča su nan likari propisali, i sad gremo lagano u pripreme za nadolazeću turističku sezonu.
Najpri triba provat plivačku opremu, nadamo se i okupat ovo lito, ako Bog da zdravlja ...
... pa se onda triba malo i kokulavat okolo babe jerbo je nije vidila skoro nedilju dan ...
... a triba i obać garažu DVD «Mladost», za provjerit jesu li i oni spremni za nadolazeću sezonu dima i, nažalost, vatre. Samo je tu bilo malo problema, jer kad se jedan put uvalila u vatrogasno auto, nije se više tila skalat doli. Bilo je tu malo i inzistiranja, a bome i plača, ka i smija od nazočnih vatrogasaca, ali neka, inspekcija je potvrdila da su vatrogasne postrojbe u punoj pripravnosti. Ako ne virujete meni, pitajte Vinku .
Obeća san je još davno odvest na aerodrom, gledat avione, a na kraju san jon mora pokazat i cilu zgradu. Toliko da su me tete policajke na rengenu pitali da je li mi dvoje di putujemo. Nažalost ne , glasija je odgovor.
Ali smo zato, nakon pustoga čekanja de se napokon probijemo do mista da moremo vidit pistu, uspili vidit dva kako su sletila, jednoga kako je uzletija, bila je i na pisti gužva ka i na teraci za gledanje, evo samo par slikica da dočara smiraj dana na Resniku, uz ispriku da su slike malo ebete jerbo su slikane izad cakla, jer više nima otvorene terace za razgledavanje ... kvragu i Al Qaida #$%&/
Usput, riješili smo i mali privremeni lingvistički problem.
Di gremo, Vinka?
Tamo di letu avioni, glasija je odgovor ...
Je li na aerodrom?
Muk ...
Ajde kaži aerodrom ...
Muk ...
Ajde ...
Ne mogu ...
A moreš li reč zračna luka?
Mogu. Zlačna luka ...
Eto, i problem rješen. I to još u duhu hrvatskoga jezika. Ča ti je lingvistika ... ko to more platit ...
I tako, malo po malo, proša je i ovi vikend ... a ovi put je ostalo malo vrimena i za papu ...
Vrime je od klapa, mislin na pivanje, pa san se odlučija poć na Večer evergrina, 9. susret klapa u Kambelovcu, a ta večer je za ovu priliku bila disperzirana u Kaštel Štafilić.
Ne more bez barenko pinkicu simbolike ... pozornica je bila na Igrišću, ča van vjerojatno ništa ne govori, ka ni meni, ali vjerojatno će starijima značit kad in rečen da je to izad «Tri ferala» ... jedno od SAMO dva mista u Kaštiliman, iz doba od pri rata, di se mogla slušat cajka, i razbivat čaše da bude «srče do kolena» ... a danas, eto, ti prostor bi triba bit okupan klapskin autohtonin, domaćin zvukon .
Eto nas dogodine u kompletnome sastavu, jer je i sinoć bilo dice ča su puno mlađa od Vinke. Neka dici uđe u uvo prava pisma dokle je na vrime, da ne bude kasnije ono «nisan zna...»
Ovako van je to izgledalo ujutro, dokle su se još slagale katrige ...
... a galebi su samo mirno sa svoje sike gledali ča to ovi ludi svit prinaša i grinta ...
A uvečer!?
Morat ćete mi virovat na rič, jerbo san u priši zaboravija vazest fotoaparat. Bilo je lipo, bez ikakve scenografije, jer je sama pozornica i oni par kuć izad ka izmišljena za ovu prigodu, samo mi nije jasno kako se prije ko nije sitija pa organizira koju klapsku večer na tome mistu ...
Eto, mislin da je dosta za danas ... Dovidova!
Update!
Zna san da se svakako moredu gasit požari, ali ovako, sa VBR-on ...
Evo, kucan po glavi, jedino pravo drvo oko mene, jerbo je ovo sve ostalo gnjila iverica 
...
.
, glasija je odgovor.
#$%&/ 
...
. 
vazest fotoaparat. Bilo je lipo, bez ikakve scenografije, jer je sama pozornica i oni par kuć izad ka izmišljena za ovu prigodu, samo mi nije jasno kako se prije ko nije sitija pa organizira koju klapsku večer na tome mistu ...