< | studeni, 2005 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
28 | 29 | 30 |
Eto, odma u naslovu odgovor onima koji su mislili da san plavuša pa da ću napisat na blogu ono ča san potpisa da ne smin reć! Uostalon, malo se strpite, pa ćete i sami vidit. Ovo je ipak Vinkin blog, a ne moj :-) Samo me je straj da je ne razmazimo. Bija san nikidan na Velesajam, i donija naramak pričica za Vinku. Bija san opet pri par dan u Zagreb, i opet gledan ča ću jon uzet. Upa san u prvu butigu od Turbolimača, i već san tija uteć vanka jerbo mi se parila mala i nikakva, a onda san sinja iza kantuna pomične skale, i nije mi vrag da mira, mora san poć vidit. NA ČETIRI PODA je butiga!!! Srića da nije Vinka bila sa menon, ne bi je istira vanka za tri dana. Ionako san se namučija dokle san jon strika Nevena istira vanka, jerbo je i on bija sa menon u radni i svečani posjet Metropoli. A pravo da van rečen, nije se ni meni dalo vanka. I ja san oti momenat poželija bit jedno trideset i kusur godin mlađi. Ajme blaga božjega. Onda san se jedva maka, i uteka vanka, na oni led. Nije baš da su krepavali pingvini, ali bi te lipo ugrizlo kad bi se zajeba pa udahnija duboko, šta od leda a malo šta od čiste arije. Ali neka. Nismo putovali zaludu. A zašto smo bili gori? Vidi naslov :-) Potpisa san da ne smin ništa reć. I gotovo :-) Ako van rečen, onda bi vas mora ubit, a ne gre mi se baš u Haag zato ča je neko kurijoža. Ili lajav! Eto, ja toliko. Onima najkurijožastijima među van, poručujen da se strpite do 29. 12. u 20:00. Eto! Moran poć, jer je mala nervozna, a tili bimo iskoristit koju zraku sunca, a i baba Slobodna je nije vidila skoro cilu šetemanu, pa me je udušila da je malo doveden. |
Et, pa neka mi ko reče da današnja dica nisu napredna. Kad san doša doma i kad su mi rekli da se Vinka pojubila sa susidovin unukon, i to onako lipo, po francuski, mislija san da me onako po sućuračku, voltaju, pa se nisan da navuć na tanak led. Ali kad su to bez velikoga nagovaranja, ponovili da i, je li, Vinkin tata more slikat za arhivu i ovi, da oprostite blog, onda san sta pa se zamislija. Koji je ovo, da ne rečen ča? Je li ovo triba svatit ozbiljno, oli sve okrenit na zajebanciju ... Kvragu i pedagogija, je li ovo dobro oli nije, ja znan da su mi mali golubići jučer osvježili dan, neka je bila gnjila južina i napadalo kiše za angriz posadit, a ne blitvu vulgaris. Samo, kako je počela, sve me straj da ću jon se ja oli mater tribat potpisat kad se bude udavala :-) Možda je, ko zna, boje i tako nego da čeka četrdesetu, ka njezin pape ;-) |
I je, da znate. Ne moreš pobignit od prirode, babina guza je babina guza ma koliko mi šutjeli o tome :-) Mislija san da je to pluskvanperfekt olitiga prošlo svršeno vrime, kad se Vinki normalizira ciklus izbacivanja fekalija, ili da buden razumljiv, kako je počela redovito kakit, kako je počekla jist "normalnu" spizu ... ali jema bit da se neman vratila ... i sad trči okolo, sokovi, ljekovi, pišiću, kakiću ... pa ajde budi pametan. Svak ti kaže drukčije, i ja bi sad triba bit Mengele pa isprobavat na svome ditetu raznorazne teorije. Ne, hvala! Uzdamo se u prirodu, pa ćemo vidit za koji dan. Valjda će sve bit u redu, radit ćemo kako je dotorica rekla. I gotovo! Je da i mene srce zaboli kad jon ne smin dat čikolatu, ne smin je ni ja jist isprid nje, da me ne vidi pa počne ronzat. Teško je, ali izdržat ću. Ne smi vidit čikolatu njanci na reklami! Ali zato je uvatila pik na njoke :-) To je na strika Nevena, ne more sve bit na babu. Jučer ja u matere jin njoke, a ona oče sest na mene, i oče kućerin. Pomalo, nabada kučerinon njon po njok, i u justa, I bogami, ne pršče i ne baca, ali kad je koji njokić iznervira pa nikako neće u kučerin, lipo se ona maši desnon rukon pa neposlušnika ručno utira u justa. Neka se zna ko je gazda! Kad smo već kod strica Nevena, išla je u njega ka da i nije bija osutan šest miseci. I još plače kad je, onakvi nikakvi posli puta, sa očima na po koplja, iša doma leć. A Vinka udri u plač. Do ponoća nije zaspala. Ovo je mašo! Fala na pitanju, Zakonita više ne radi. Sad se svi moremo malo više naspavat, a meni ne ostaje ništa drugo vengo kampirat doli kod staroga kampanela, na Rivi. Doli, na Kampanelu, jema najviše golubi. Valjda će mi se posrićit ako me koji golub posere. Samo moran onda molit boga da ne bude gripozan. Pa da mi umisto šestice na Lotu peškan onu pernatu gripu. Eto, sa kakicon je počelo pa neka tako i završi :-) Valjda se nisan ni ja u Onega Gori nabaciva kamenjen pa će se i mene koji put sitit. |
Ne, hvala na pitanju, nije se jos zaratilo, nije niko zunzija poviše Mašograda i ita bombe, prasice i tome slično. Ne! Samo san mojoj maloj šefici mora poć izvadit krv. Ne ja, nego teta u ambulanti. Tokalo me to jerbo je Zakonita bila na poslu, a meni je ka lakše izać vengo njoj, je li. Zato i je ova slika, jerbo je ambulanta ono ča se samo kantun vidi usrid borovine. Plod Mašogradskoga samodoprinosa iz doba mraka. Odavno. Još san bija mali kad se gradilo, onda znate otkad je ... Nego, utekli smo mi sa onoga ča san tija reć. Vinka mora vadit krv. Nije oduševljena, a bogami, nisan ni ja. I meni dođe deboto onesvist kad vidin iglu, skroz je razumin. I djelomično san se pripremija na otpor. Ali ovi napad nisan očekiva. Seli smo isprid laboratorija di se vadi krv, i sve je bilo u redu dokle se nisu otvorila vrata, i moja Vinka nije vidila tetu u biloj kecelji. E, onda je počeja koncert. Najpri se zalipila za mene ka prilipak, pa kad smo došli na red jedva san jon skinija jaketu. A teta ča vadi krv nikako jon nije mogla prstima napipat žilu za ubost. Kaže da je mala pupasta pa jon se ne vidu žile. Gle iznenađenja, da mi je znat na koga je pupasta :-) I onda je ubolo u prstić. Ajme. Svaka suza od po deca. Da je potrajalo više, deboto bi dehidrirala. Ja mislin da će još barenko dva miseca sanjat vađenje krvi. Ali i to je gotovo. I uspili smo na vrime dobit nalaze, a ča je najbitnije od svega, krv je dobra. I ne kašlje više, tako da se more i prošetat malo vanka. Odatle i ova slika. Nedija, 6. STUDENI (ko mu je da ime :-) godine gospodnje 2005. Tata, to ka ja, u kratke rukave, Vinka ipak u dugima, ali su bili tanki da jon ne bude vruće. Lako ča se kupa Jajac, ali bilo je i normalnoga svita ča se kupa ... došlo je i meni da gren doma po mudantine. |
Eto, nije mi vrag da mira. Mene to vata na mahove, kako bi rekli pametniji judi od mene. Slikava san Vinku dokle se kupala. Nisan smija od straja stavit sve slike. Izabra san samo ovu, di je još bila miroljubiva i nije me sa ničin gađala. Samo je žuljala donje petice, ča jon još nisu izašle ... Bacala se po cilome tinelu. Neću kupat! I gotovo! Morali smo to obavit u dvoje. I mogu van reč da je mala prilično žilava. Na tatu! I tvrdoglava. Na mamu. Ne more sve bit na tatu ... Ionako su mi već na Mirtinome rođendanu rekli da oli je ranimo petardama kad je tako živahna i neumorna. To sigurno nije na mene. Meni je radijus kretanja ka u hokejaškoga golmana. I to kad san bija puno mlađi. I lakši. A da ne govorin koliko se sad krećen :-( Znan, sad će se javit dežurni dušebrižnici pa kazat kako mi to nije dobro ... Srića da mi otac i mater ovo ne čitaju :-) Ali, ostavite se vi mene. Ovo je Vinkin blog, a ne moj. Ja samo pokušajen pritočit u rečenice ono ča ona priča rukan i nogan. I jezikon, naročito u zadnje vrime ... Eno je, opet kašlje ... Nisan pametan, kako dođe promina vrimena, ona zariplje ... ne pomaže ni antibiotik, meda i naranče pije redovito ... Eno je opet utekla sa kolicima. Voza maloga medu po kući ... Adio do druge prilike, gren vatat Vinku, sad jon je vrime za papat ... |
Eto, nisan uspija i treći post stavit u desetome misecu. Danas je dan kad se gre na groblje. Tako bi rekla moja Vinka, da je volja govorit. Možeš već sa njon pričat skoro ka sa velikon djevojčicon. I tvrdoglava je ka velika djevojčica. Ajme nan, naje**li smo kad uleti u pubertet. Mislin da će bit vrlo nezgodan karakter. Dapače, već je ... Vinka oćemo li se kupat? Neću .... Vinka oćemo li popit lijek? Neću ... Vinka oćemo li papat? Oću. Da ne mislite da govori samo NEĆU :-) To jon je stvarno najkorištenija besida ... Ali ipak nije sve tako crno. Barenko pomalo prolazi era Teletubbiesa. Počeja san i sanjat ... i budit se uznojan usrid noći sa slikon tinki-vinkija prid očima ...Bogu fala, sad to polako prolazi. Otkrila je Tweetija!!!! I Zločestu Micu Macu!!! Sve je u redu dok ne otkrije Kojota i Pticu Trkačicu :-) Ko će je onda moć uvatit? Kmi, kmi! Samo, straj me jedne stvari ... pari mi se da će mala bit političar. Neeee, nije to ona da me gleda u oči i sere, nego zna složit tako nedužnu i nevinu facu i sa onin neizbježnin «tata, molin te ... !» pita ovo ili ono. I sad ti budi srca kamenoga pa joj nemoj dat ... Eto, još malo «Zločeste Mice Mace» pa je gotovo sa miron u kući ... a ne smin vanka sa njon, jerbo kašlje. A vrime nije za bacit, dapače, opet ću na groblje poć u kratke rukave. Je da mi je drago, ali to više nije normalno :-( Ipak je jedanajsti misec. |