Eto, nije mi vrag da mira. Mene to vata na mahove, kako bi rekli pametniji judi od mene. Slikava san Vinku dokle se kupala. Nisan smija od straja stavit sve slike. Izabra san samo ovu, di je još bila miroljubiva i nije me sa ničin gađala. Samo je žuljala donje petice, ča jon još nisu izašle ... Bacala se po cilome tinelu. Neću kupat! I gotovo! Morali smo to obavit u dvoje. I mogu van reč da je mala prilično žilava. Na tatu! I tvrdoglava. Na mamu. Ne more sve bit na tatu ... Ionako su mi već na Mirtinome rođendanu rekli da oli je ranimo petardama kad je tako živahna i neumorna. To sigurno nije na mene. Meni je radijus kretanja ka u hokejaškoga golmana. I to kad san bija puno mlađi. I lakši. A da ne govorin koliko se sad krećen :-(
Znan, sad će se javit dežurni dušebrižnici pa kazat kako mi to nije dobro ... Srića da mi otac i mater ovo ne čitaju :-)
Ali, ostavite se vi mene. Ovo je Vinkin blog, a ne moj. Ja samo pokušajen pritočit u rečenice ono ča ona priča rukan i nogan. I jezikon, naročito u zadnje vrime ... Eno je, opet kašlje ... Nisan pametan, kako dođe promina vrimena, ona zariplje ... ne pomaže ni antibiotik, meda i naranče pije redovito ... Eno je opet utekla sa kolicima. Voza maloga medu po kući ... Adio do druge prilike, gren vatat Vinku, sad jon je vrime za papat ...
Post je objavljen 01.11.2005. u 10:01 sati.