umorno

21.10.2005., petak

Godina i po!

E, kako je brzo prošlo .... danas čipo godina i po! A pari mi se da su jon jučer izašli prvi zubići! Eto, da sam sebe uvjerin kako se dica brzo minjaju, izvuka san iz arhive ovu slikicu di Zlato Mamino drži Vinku i malu susidu Saru u naručju. Dvanajsti misec lani. Ka da je nazad sto godin ... da ne bude zabune, ona mala bublica ča tura prste u justa je moja Vinka, ona druga je Sara, a ovi veliki tovar ča i drži se trenutno nalazi u u Montrealu. Zlato Mamino navigaje, za neupućene ... a pari mi se kad u dvanaesti misec opet dodje malo na cvrsto tle da ga Vinka neće poznat, ka ni on nju. Takozvani vremenski šok. Ka da sniman četvrti nastavak Povratka u Budućnost :-)
Kad je on iša, nije ni odala ni govorila. A danas!!!!
Ne samo da govori vengo i kreše, ka da je čuva susida Božana a ne baba Slobodna, a ne bi je se posramija ni pokojni Frane Bujiš. Jedva bi se nasladija da je čuje kako pošalje :-)
Digne slušalicu i ka ono zove tatu, alo, tata, alo, tata, i kad se, falka bogu, niko ne ozove, spusti slušalicu uz primjedbu " a u pi**u ma**rinu". Osjećan se kad san sa njon ka da san na sudu. Sve ča rečen more se i biće upotribljeno protiv mene ... u ovome slučaju svaku besidu koju čuje ponovi odma ... pogotovo ako je koja šporkarija ... Nikidan je prvi put gledala Tweetija i cili dan je ponavljala "zločesta mica maca", još malo pa ču jon počet davat u malin dozan i "Malo Misto" i "Velo misto"
A ča se tiče odanja, ni tu puno ne zaostaje. Dere postole sve u šesnajst. Prosječan vjek trajanja tri miseca. I to i uspije izderat pri vengo i priraste. Bili smo jučer na prvi dičji rođendan, kod Mirte, i nije fermala cilo vrime. Niti se zasramila. Odma je privrnila čašu soka pa je bila mirna do kraja. A iskusne mame su nas pitale da sa kojin petardama hranimo Vinku, kad je ovako neumorna. Reka san da ne znan, da mi pitaju mater priko SMSa, i da san in njezin broj mobitela. Slobodna će učas to pročitat. I još brže odgovorit :-)
Fala ti bože, opet petak! Bar ću se sad moće opet naspavat, jerbo je iduća "smjena" ujutro Jelenina, jerbo ona radi popodne, pa opremi malu u baka servis pri posla, a ovu nedilju bi je ja, prije moga posla, odveja kod penzići. Muka mi je svako jutro je budit, ali to je tako. Kamo sriće da potraje šta duže ... nedokučivi su puti Gospodinovi ... a ja ću se već lako naspavat ...

- 13:23 - Komentari (1) - Isprintaj - #

Banane!

Fali još samo Tarzan. Jane već jemamo :-)

Ko je reka da od nas pravu majmune? Triba se pripremit za svaku eventualnost ... tako san nikidan na Šolti zamalo pa na guzicu kad san vidija BANANU, i to ne nacrtanu, vengo pravu. A i čovik mi se kune da daje ploda, ali je triba dosta zalivat, deboto ka angriz (riža, za sjevernjake) i triba bit zaštićena od vitra. Bogu fala, vlage barenko ove godine na Šolti nije falilo, a i s juga uvik jema mista u koji kantun za posadit bananu. Nije da bi baš moga s njima poć na pazar, ali jema taman da more zajebavat suside. Eto, a ja mislija da su takve perverzije moguće samo kod tete Ivne u Botaničkome vrtlu u Lukšiću. Čovik se uči dok je živ!

- 13:04 - Komentari (0) - Isprintaj - #

09.10.2005., nedjelja

Another one Garbin is married!

Tea i Leo Garbin, vinčani 8. listopada 2005. u Solinu.

Je se pravimo Englezi, a! A ništa zla. Samo san tija pribilužit da je još jedan Garbin dolija :-) To je ovi na slici u škurome veštitu, Leo, a ova do njega je njegova zakonita, Tea, od jučer Garbin. Neka in je sva srića ovoga svita i sve ono ča se reče u tin momentima. Jučer su to obavili u Gospe od Otoka u Solinu. Mora san ovo stavit, ovo je događaj koji zaslužuje poseban post. A ča se tiće slidećega, znamo svi, je li, ko je sad na redu:-) Ne znate, triba Van crtat? E ... raspitajte se! Kod moga kuma. On ionako sve zna, a nigdi ne gre. Ka pokojna ujna Jerka, bog jon da pokoj ...

- 18:42 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Nećuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu!

E, lipoga li naslova. Bar mi ne fali samoglasnika :-) Vinkica je naučila ključnu besidu, pa od ovoga dana život više nije isti. Ka i svaka prava ženska, najpri zna reć ča neće, pa tek onda, ako je bude volja, možda reče ča bi tila. Krasno! Priredila mi je ubrzani tečaj iz ženske psihologije. Bliži se polako godina i po, a mala šefica je sve tvrdoglavija i tvrdoglavija. I sve to, naravno, popraćeno zvučnin i vizuelnin efektima dostojnim jednoga Spielberga, a ne bi se ni Industrial Light & Magic od Lucasa zasramija. Čisti surround :-( Otpale su mi uši danas kad je u butigi istiravala "svoju pravdu". I obraz, onako usput. Naučija san već ono, znate, a ča ću, malo dite, i oni sažaljivi pogledi u butigi tipa "znan ja kako je to, već san proša" kod starijega svita, ili "nu kretena, šta ne ušutka derište, da mogu na miru slušat narodnjake" kod oni mlađi i neurozniji, koji to još nisu okusili. Zašto ja baš sve moran naučit na najgori način? Ok, uvik jema i gori stvari od ovoga ... E, ali neću sad o tome. Nećuuuuuuuuuuu! Eto, i ja san ništo naučija od Vinke. Prošla je prva sedmica kako san ja i mama i tata ujutro, srića da je mala pospana još niko vrime kad je dignen onako rano, pa se ne siti bunit. Uglavnon, sve roditeljske dužnosti su prošle bezbolno. bar ovu sedmicu. Iduća nedilja je kontra smjena, pa će je mama ujutro budit, zato je moja pozapodne. Obožavan smjene. Ovako se stigne svako od nas dvoje bar jednu nediju naspavat, onako bimo obadvoje bili neispavani i živčeni čekali subotu i nediju za ubit oko, pa bi se onda iznenada susid sitija da ima oštemat po zida u banju u subotu u sedan ujutro, ili brusit ogradu o nediju, pri nego pođe na misu, da se ne mora kasnije zajebavat sa alaton pri svečanoga obiteljskoga obida. Eto, uglavnon idila. Niman se na što potužit. Idemo dalje!

- 18:27 - Komentari (1) - Isprintaj - #

03.10.2005., ponedjeljak

Rođendan!

Neka guštaju još malo, dokle ne počmen sama birat robu ča ću je nosit ...

Koji rođendan? Razočarat ću vas, koji mislite da san konačno rebambija, iako se odavna sumnjalo na to, i nisan godine počeja kontat po kineskome kalendaru. Nije rođendan Vinki, nego njezinome veličanstvu Mami. To ka mojoj zakonitoj, Jeleni!
I neka je danas južina, i neka gubin nadu da ću se ove kalendarske godine okupat (ako me ko ne uvali u more!), i neka je danas dan za skočit kroz ponistru brez pogledat doli, i neka mi se Vinka noćas budila svaki školski sat brez odmora jer postaje Odlikašica (izlazu jon Petice, gori i doli, pa je nervozna ka po duzine dobermani na dijeti), danas mi je, a posebno Jeleni, svanija lip i sunčan dan!
Eto ga, rečedu oni koji navijadu za moju košulju sa pridugin rukaviman, jesmo van rekli, a!
E, ali nije to to! Žena mi je danas dobila najlipšu čestitku za rođendan! Rekla mi je da jon donesen radnju knjižicu! Počela je radit. Je zamjena, je ko zna koliko će potrajat, ali bar ne grize. Ne čudin jon se, i ja bi griza da san na njezinome mistu! Fala publici! Fala Ines!
Sad ćemo aktivirat "Baka Servis". Ionako mi je mater grintala da ne vidi malu po pet dan :-) Jema bit da se mi ipak nismo itali stinjan u Onega Gori!
Mora san ovo najpri reč. Oću reč, napisat!
A sad bi bija red da objasnin i zašto ova slika gre ka ilustracija! Spremile se nji dvi vanka, Jele sređije sebe, a mala sve oko mene, pa se namišta. A ja tuka! Sve dok mi nije rekla: Tata slikaj!
E, jesan buzdo. Di mi je pamet, kako san moga izgubit iz vida da je Vinka, iako jema tek godinu i po, ŽENSKO. I da se ka i svako žensko voli sredit i slikat. I neka. Mirita mala!
Pogotovo za ono ča mi je napravila prisinoć, kad san jon napola u zajebanciji, reka: Ajde Vinka, molin te donesi tati postole! I donila i je!!! Jednu po jednu, jerbo su malo obilatije, ka ča san i sam :-)
I lipo san jon se zafalija, i onda je ona zapljeskala. Pa ko to more platit!
Ili ono od petka: odo ja povirit Nji Dvi doli do Parka, di in je baza dopodne, ako je lipo vrime. I puklo me: gren ja s njon do posla, a Jele odvede biciklu doma ...
Lipo je mala obašla sa manon cilu "Belu Zgradu" od podruma i Gradske Kužine, do petoga poda i Gradskoga Poglavarstva. I svima, ka za dišpet, nije plakala, nego bi, kad bi jon ko šta da, ničin izazvana, poklonila naklon i zvonko «Fala». Da san in priča, rekli bi mi da pretjerujen, ka i svaki otac za svoje dite, a ovako su se mogli sami uvjerit.
Eto, ja toliko, dosta za danas, ipak je vanka jugo, ma koliko šutjeli o tome!

- 10:06 - Komentari (2) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.

<	listopad, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

umorno_oko

Opis bloga

Linkovi ...

Ovamo volin povirit ...

Moji E-mailovi: