E, lipoga li naslova. Bar mi ne fali samoglasnika :-) Vinkica je naučila ključnu besidu, pa od ovoga dana život više nije isti. Ka i svaka prava ženska, najpri zna reć ča neće, pa tek onda, ako je bude volja, možda reče ča bi tila. Krasno! Priredila mi je ubrzani tečaj iz ženske psihologije. Bliži se polako godina i po, a mala šefica je sve tvrdoglavija i tvrdoglavija. I sve to, naravno, popraćeno zvučnin i vizuelnin efektima dostojnim jednoga Spielberga, a ne bi se ni Industrial Light & Magic od Lucasa zasramija. Čisti surround :-( Otpale su mi uši danas kad je u butigi istiravala "svoju pravdu". I obraz, onako usput. Naučija san već ono, znate, a ča ću, malo dite, i oni sažaljivi pogledi u butigi tipa "znan ja kako je to, već san proša" kod starijega svita, ili "nu kretena, šta ne ušutka derište, da mogu na miru slušat narodnjake" kod oni mlađi i neurozniji, koji to još nisu okusili. Zašto ja baš sve moran naučit na najgori način? Ok, uvik jema i gori stvari od ovoga ... E, ali neću sad o tome. Nećuuuuuuuuuuu! Eto, i ja san ništo naučija od Vinke. Prošla je prva sedmica kako san ja i mama i tata ujutro, srića da je mala pospana još niko vrime kad je dignen onako rano, pa se ne siti bunit. Uglavnon, sve roditeljske dužnosti su prošle bezbolno. bar ovu sedmicu. Iduća nedilja je kontra smjena, pa će je mama ujutro budit, zato je moja pozapodne. Obožavan smjene. Ovako se stigne svako od nas dvoje bar jednu nediju naspavat, onako bimo obadvoje bili neispavani i živčeni čekali subotu i nediju za ubit oko, pa bi se onda iznenada susid sitija da ima oštemat po zida u banju u subotu u sedan ujutro, ili brusit ogradu o nediju, pri nego pođe na misu, da se ne mora kasnije zajebavat sa alaton pri svečanoga obiteljskoga obida. Eto, uglavnon idila. Niman se na što potužit. Idemo dalje!
Post je objavljen 09.10.2005. u 18:27 sati.