Je, je, odustali ste od mene...
Digli ruke, poneko i nogu i zapišali Blog ToxFox.
Pošteno!
Koga nema, brez njega se more!
Sad bih ja vama voljela reći da sam dobila na Lotu i proputovala svijet...
Da sam se pametnije udala i postala celebriti sponzoruša....
Da sam....
Istina je zapravo da sam bila u komi...
Da sam imala sriće, sad bih vam opisala Tarantinovske događaje koji su me doveli u to nemilo stanje.
Znate ono BENG BENG my baby shot me down, a sve poradi velike ljubavi i ljubomore.
Pa....
Stvari su malo prozaičnije nažalost.
Sve je počelo na dan izbora....
Lipo sam se zbigecala, ako koja kamera proćiri u moju izbornu jedin'cu, i oboružana osobnom iskaznicom i kemijskim olovkama, uvatila put pod štikle....
ZBAM! SPLJAŠ! MRAK!
Ovo što dalje pišem nisu moja sjećanja, jerbo sam se instant ugas'la, nego su mi to prepričali poslije....
Rekoše mi da sam onako napirlitana, zakorač'la na cestu, baš u trenu kad je naišla 18-ka puna glasača.
Svi oni Adezeovci, Kukurikavci, Haespeovci i podikoji neovisni putnici, zavrištaše jednoglasno:
- Ubi ženu Bog te j....!!!
Ništa vam se ja od toga ne sićam.... a nije ni u novinama pisalo, da ne uznemiri glasače jerbo im je triba dobar odaziv i za Referendum.
Uostalom nisam ja Severina ljudi moji pa da me salijeću novinari iščekujuć Mesiju...(da znaju što ja znam i što sam vidila u komi, skakali bi oni oko mene dan i noć, al neću sad o tome)...
Da se vratim ,dakle, na priču...
Lipo su me skupili s ceste, pokupili boršu, i sve one tajnovitoženske stvarčice štos' poispadale iz nje, skupili cipelu (livu), desetak kemijsaka olovčur'na, i dok se još moglo cestama, otperjali sumenom na KBC Firule...
...Pripomistili organe...Skrpali...Zašili... Uključ'li na aparate... i pravac Koma Soba.
I tako sam vam ja tu ležala, evo ima 3 miseca....
Eeeee, ma znam ja da vas sa zanima šta sam ja doživjela u ta 3 miseca.
Sanjaju li pac'jenti u komi, di budu, šta čuju, i šta im se događa.....
Ma neću sad o tome, a ima puno lipih stvari, a e, samo ne smin kazat.....
Ispričat ću vam samo kako sam se probudila, čisto da steknete uvid šta ste VI radili dok mene "nije bilo", sram vas bilo.
E pa trepnem ti ja tako jedno jutro, prije par dana, i pomaknem nožni palac (u stilu Ume Turman) samo puno lipši palac.
Oko mene strka, doktori, sestre, čistač'ce se čak skupile, a doša i oni moj, javili mu...
Krste se, znamenuju, čudom se čude..evo jedne koja se probudila, ludalije matereti...
Trepnem očima, zamigoljim palcem, a onaj moj pored mene na stolici, sjedi i smješka se....
-Štas' obuka tu košulju ne slaže ti se s gaćama-grakćem ja suha grla.
To ja mislim da sam rekla, posli mi kažu da sam zapravo rekla:
-As bkt kšlj nž s aća-
Biće su u pravu, jer se oni moj i dalje smješkao, šta oće reć da me kurca nije razumija, ka i u većini slučajeva.
A isto mi kažu da kad su me tili isključit s aparata, moja "srića" nije da.
Da još izgledam friško, i da on nema vrimena sad tražit zamjenu, i da nek me još na aparatim dok on nađe vrimena za ulogirat se na Iskrice, Smokvice i ostale ice...trice.. i kučine...
Srića moja lipa, je me voli, eeeeeee.... tako je naša vel'ka ljubav još jednom potvrđena....
E, a kad sam malo nakvasila grlo i uspjela doć do daha, krenila sam odma s rafalnim pitanjima, jerbo dobro je poznato da ako nisi u tijeku ka da te i nema.
-Ko je pobjjedio na izborima?- graknem.
- KUKURIKU - grakne i on.
- Jel Rico još gradonačelnik?- zaškripim ja drugo najvažnije pitanje i mislim se,dragi Bože samo da je.
-JE-
-A Bandić?
-JE-
(odma mi je bilo lakše)
-Jesmo unišli u EU?-dahnem.
-DAKUĆESMO, pola od pola Hrvatske nas uvelo.-
Olakšanje mi preplavi ispripomišćane organe.
-Jel bilo još šta nova?
-PA SNIG U SPLITU! SVE ZALEDILO!- kesi se.
-Ajd nemoj zaebavat?! Benti autobus da ti ben, kud me polomi, jesam se mogla šetat po snigu i ledu, a ne se slomit ka pizda.
-Pa dobro, kako je u svitu? Jel kriza prošla?
-C- cokne jezikom - Oće uvest kontrolu interneta, neka ACTA štatigajaznam...Grci pale Grčku... Srbi balvaniziraju Kosovo... Ameri prite Siriji, Sirija priti Egiptu, Egipat šuruje s Iranom, Iran priti Izraleu, Izrael priti Iranu- zalaufa se moj i biće sve pomiša, ka i obično... -A šta ja znam priti svak svakome, eto ti!-
-Lipo Bogme, šta je još nova- tužno prokrkljam...
-A Hrvacka?- sjetim se.
-Jesmo izašli iz krize? kažem s nadom.
- A AA -odmahne glavom, ka da mi daje kreditni rejting.
-Pa jesu šta napravili dok me nije bilo?
-A jesu...ka.... otpuštaju, štede, smanjuju, ukidaju... K15, Božićnicu..... e da! PDV ti je sad 25%!
-Auuuuuu pa koji sam se kurac budila, da mi je znat- sumorno promrmljam.
Osvrnem se malo oko sebe, vidim ima još pacijenata u komatoznom stanju.
Krevet do mene, leži mlada ženska, lipa...
Oko nje cviće, bomboni, baluni, slavilo se nešto, mislim....
Uzmem njen karton da vidim jel joj rođendan...
I piše na njemu:
DOB: 20 godina
SRCE: Prvo samostalno, a onda udruženo.
OSTALI VITALNI ORGANI: Na aparatima.
UZROK: Udario je autobus pun glasača. Svaki put!
IME: Hrvatska.
STANJE: DUBOKA KOMA!!!
- Ja se ispričavam svim vama dragim ljudima blogerima, koje sam zanemarila, jednako kao i ovaj Blog.
Nema opravdanja, osim ovoga šašavoga gore.
Potpuno razumijem to što ćete me ignorirati.
Nimalo vam ne zamjerim.
Primite moje duboke isprike bila sam u dubokoj komi....
....stvaralačkoj....