Tiny Mouse
petak, 02.02.2007.
Jutros sam bila sva nabrijana zbog puta u Zagreb i koncerta, ali uskoro će uslijediti katastrofa. Zapravo, katastrofa se već dogodila i sad još samo trebamo obavijestiti šefa o tome. Ovaj puta nisam ja ništa kriva, ali kako god okreneš svi na poslu ćemo najebati.
Već je jučer bilo sranja jer je jedna kolegica (koja je nova i mlada pa s tim i neozbiljna) jednom klijentu upisala krivo prezime. I šef je vrištio i šizio ali pošto mu je ta ženska recimo miljenica i nije bilo tako strašno. Ali sada… ne znam šta će biti. Nadam se da ću samo izdržati do 4 bez nekih većih sranja pa da mogu doma i na vlak za Zagreb.
Ah da, sad sam se sjetila…kod mene nikada ništa ne ispadne kako sam planirala. A budući da sam puno toga isplanirala za ovaj vikend postoji velika mogućnost da svi moji planovi (kao i obično) padnu u vodu. I sad mi se nekako sve više čini da su u pravu oni ljudi koji nikada ništa u naprijed ne planiraju nego šta bude bude.
...
...
13:41h
Eto, preživjeli smo. Naravno da je šef urlao, ali sada je recimo dobre volje.
Upravo su mu u ured ušetala neka tri malo starija tipa + jedan dobar komad (mislim da su iz Njemačke). I nekako mi se čini da će mi šef upravo uvaliti neki veliki posao. Ali baš me briga, u 16:00 predajem nedovršene poslove kolegici, kupim svoje krpice i idem doma. Ajd dobro, ostajem do 16:30 i ni minutu duže :)
