Da ili ne?

Zadnjih nekoliko mjeseci razmišljam o svojoj budućnosti.
Ne, ne mislim na ono muž, djeca, kuća sa ogradicom i cvijećem, dva psa i ružićnjak. Ne , ne mislim o tome.
Razmišljam o svojoj egzistencijalnoj budućnosti, o svome poslu.
Da li ga mijenjati, da li ostati tu gdje jesam.
Ako otići dalje kamo da idem. Ako ostajem da li ima mogućnosti za napretkom?
Sve su to pitanja koja me lagano “grizu” a na koja nemam odgovor. Barem ne za sada.
Rekla sam da ako mi se nešto ponudi, nešto što mi potpuno odgovara da ću otići ali da za sada sama neću tražiti.

Prošle godine naišla sam na oglas jedne izdavačke kuće koja je imala otvorenu poziciju na koju ja već jako dugo “pucam”.
To bi mi bilo u svakom slučaju više u mom “fahu” nego ovaj posao koji obavljam.
Bez razmišljanaj sam poslala CV i dobila odbijenicu.
Lagala bih kad bih rekla da nisam takav rasplet priče očekivala ali isto tako sam bila i ljuta jer mi nisu niti pružili priliku da dođem na razgovor i da kažem zašto sam JA ta koju bi trebali uzet u obzir.
Odbili su me zbog mog obrazovanja.

Oni koji me duže čitaju znaju da idem na njemački i da sam se tome tako veselila.
Ne pohađam nastavu jer sam ludo zaljubljena u taj jezik (rađe bi ponovno učila mađarski jer to je jezik koji me ful privlači) več iz potrebe.
Što privatne što donekle poslovne. U biti učim ga jer sam svijesna da što više jezika znam da više “vrijedim” a da u poslovnim vodama engleski je must know a dodatni jezik je poželjan.
Nije da sam sad ja tolko luda da učim gramatiku i bubam riječi iz hira - ja to radim jer u tome vidim plus za svoju budućnost.

Ja imam završeni VŠS. Nažalost nemam VSS. Meni ta tri slova ama baš ništa ne znače.
Ali znače onima koji su me odbili.
Rekli su “Hvala Vam na prijavi ali nažalost nemate potrebne kvalifikacije za taj posao.”
Nisam ih imala niti za ovaj a eto pokazala sam se kao jedna od uspješnija u ovome što radim.
S time da sam tu imala višak slova a manjak stručnosti.
No jako brzo sam učila i jako brzo je učenik nadmašio učitelja.
Sad me prati nadimak žena-zmaj. Svega čega se primim odradim ko zmaj, brzo i pouzdano.
Smatraju me “stručnjakom” za moje područje. Ja smatram da mogu i bolje ali nemam više potrebe niti poticaja za usavršavanje na ovom polju.

Mjesecima razmišljam da se vratim ponovno u klupe.
Da ponovno uđem u poznate vode studiranja, odslušam par predmeta, dobro se izžifciram zbog i na ispitima i pokupim novu diplomu.
Diplomu koju ću imati više iz svog gušta nego iz potrebe.Za ovaj posao mi ona nije potrebna.
Ali za onaj gdje su me odbili ona bi vrijedila kao suho zlato.
A i otvorila bi mi se dalje vrata. Nakon diplome ide magisterij, nakon toga doktorat...sve ovisi kolko bi imala volje.
Zvala sam danas fax i sve je to moguće. Čak i financijski nije nešto preopterečujuće.

No da li ja to zaista želim?
Ne znam. Stvarno ne znam.
Da li sam opet spremna riskirati svoje slobodno vrijeme, hodat po stanu sa skriptama i markerom i pokušavat zapamtiti suhoparne činjenice.
Da li sam spremna opet stajati pred kabinetom profesora i molit b(l)oga da mi da labuda u index a da me prije toga ne izmrcvari ko zadnjeg kretena.
Da li sam se spremna ponovno žifcirati ili ne.
Stvarno ne znam.

Meni osobno VŠS i VSS išta ne znače. Znače mi samo kako je tko obavio posao za koji je zadužen.
Znanja stečena na fakultetu ne znače tolko kolko znanja i volja koju ja imam kad želim posao odraditi kako treba znače.
Neki ljudi su jednostavno stvoreni za neki posao bez obzira na diplome. Ali rijetko vam se pruža prilika da sjednete nasuprot osobe koja odlučuje o vašoj poslovnoj budućnosti i dokazujete joj zašto ste baš vi stvoreni za taj posao.
Ne tu ne pričam o svim onim slatkoriječivim forama koje se prodaju na intervjuima za posao. Tu pričam o onome kako prezentirati sebe da u vama vide da ste stvarno sposobni a tako nešto.

Da li da idem po još jednu diplomu i olakšam si ulazak u uži krug ili da stječem znanja sa strane i prezentacijom i dokazivanjem uvjerim sve njih da sam ja ozbiljan igrač kojeg ne bi trebali propustiti.
Da li da se vratim u klupe li ne?
Da ili ne?

Zavoj i moped

Ja ne volim pretjerano petlje i kružne tokove. Zašto? Jer ljudi ne znaju vozit po njima.
Ili se voze ko divljaci ili ne znaju pravila prednosti ili ih boli briga za sve navedeno.
No ipak se vozim po njima. I po petljama i po kružnim tokovima.

Jučer sam se vraćala kući sa Žitnjaka i morala se popest na petlju kak bi se spustila prema svom dijelu grada.Ništa neobično. To bi mogla već žmirečki proći. Ograničenje je 40, ja vozim oko 50 i laganini na kočnicu pred zavojem.
Ispred mene auto a ispred njega mali motocikl ilii ti moped-vespa.
Auto je ubrzao i ostao je samo moped ispred mene. A ispred njega zavoj. Lagani? Pa tak.tak.
Zavoj ko zavoj ako se znate voziti.
No striček na mopedu i nije znao.
Gledala sam točno u njega kad je kod zavoja malo zavrludao, zabio se u ogradu i primio se za nju što ga je doslovno spasilo da ne preleti ogradu i padne na autoput.Bila bi samo mrlja od njega.
Izgledao je ko neki akrobat. Srećom za njega.
Stala sam na kočnicu i upalila sva 4. Iza mene auto. i on koči.
Vidim kako kaciga leti po cesti. Gledam u stričeka sa mopedom i vidim da staje na noge i uzima kacigu koja je na cesti-njegova je na glavi. Ništa mu nije. Srećom.
Gasim 4 i krećem dalje gledajući ga u retrovizoru.
Presjeklo me je. Skoro sam bila svjedokom prometne koja je mogla jako loše završiti. I sve to zbog zavoja.
Što je najgora stvar uopće mi se nije činilo da je brzo vozio a eto izgubio kontrolu.
Gledam ga u retrovizoru i vidim da sjeda na moped i nastavlja vožnju.
Ma moš si mislit kak bi nastavila vožnju. Meni su se noge oduzele samo što sam gledala što se ispred dešava.

Hladno pivo-skoro pa KATASTROFA!

Uz svo dužno poštovanje Hladnom Pivu i Mili Kekinu koji mi je fakat zakon koncert je bio...
Ne znam uopće od kud da počnem.
Ajmo reč ovako-postam danas jer sam trebala malo vremena da smirim/skupim dojmove i da na prvu ne popljujem sve po redu što bi se desilo da sam postala u jedan ujutro kad sam se vratila kući.
Usred koncerta Veliki je rekao "Vidim Tibica več u glavi sastavlja text-popljuvat će koncert ziher".
E pa nije bio daleko od istine.

Kao prvo na koncert sam se jako dugo brusila.I jedva sam dočekala subotu da idem na koncert. Neću niti pričati da sam u subotu zbog alergijske reakcije skoro završila na Hitnoj ali moljakala sam doktoricu da me ispika i osposobi kak bi išla na koncert. Žena mi se smilovala jer je i ona išla.

Neću koncert prepričavat u detalje nego ću samo reči koji su propusti učinjeni i koje si HP za proslavu 20 godina rada nisu smijeli dopustiti.
Osim pohvala za izbor pjesama i trajenju koncerta i brzom prolasku kroz "ulaz" na koncert ostalo je bilo khm khm....

Dragi dečki tko vam je radio razglas?????Ako niste bili ispod brdašca (ona uzvisina od kkojih metar) niste ništa čuli ili bolje rečeno niste čuli ako ste bili bočno od centra pozornice. Ako ste bili točno nasuprot pozornice onda ste u određene trenutke ipak nešto čuli.
Onih par ekrana koji su bili postavljeni za praćenje tijeka događaja na bini bili su strateško loše postavljeni jer ako ste bili blizu ona dva jadna šatora za piće niste vidjeli ekrane (a ni čuli muziku kako treba).

Gužve za pivu i sokove ide samo na pokudu Ožujskom - prvo se trebaju kupit bonovi i gurat se u jednom redu pa onda se opet probijat do šanka da bi pokupilo piće i probijat se van iz gužve sa pićem u ruci i nadat se da se piće neće prolit??? Zanima me tko se tome dosjetio!?

Možda sam ipak prestara za takve događaje (jer ovo me je fakat izžifciralo) ali gdje su redari bili kako bi smirili strasti onih dječaka od kojih 16-18 godina koji su na koncert valjda došli samo kako bi iscipelarili, izgazili,izgurali i izubijali sve oko sebe ili vam one koji su došli pogledat/poslušat koncert, iskakat se na mjestu i uživat u fenomenalnim stvarima HP-a?

Ma znate što? Sve bi ovo i pregrmjela i uživala na koncertu samo da je razglas bio bolji.
Mislm da su i HP ali i svi njihovi vjerni fanovi ipak to zaslužili - da koncert koji obilježava 20 godina njihove karijere stvarno bude veliki spektakl kakav su i najavljivali.
Ovako ostao je gorak okus u ustima (a nije niti od pive) i razočarenje pogotovo zato što sam Velikom kartu za koncert darovala kao dio rođendanskog poklona.
Rekoh više na koncert na otvorenom ne idem - barem ne na onaj koji ću platiti a čut ću gotovo pa ništa od koncerta.

Nadam se da će Hladno Pivo slijedeći koncert ipak održat ili u Domu Sportova ili na Dinamovom stadionu jer to bi ipak bio primjereniji prostor za takvu grupu.

Svejedno dečkima želim sretan 20 rođendan i još puno koncerata koji će biti puno bolji od ovoga.

Nema kose-nema karijere

Eto kako se netko može zeznuti za vlastii napredak. Za karijeru koja je itekako poželjna.
Eto upropastila sam sve šamse da se popnem koju stepenicu iznad.
I sve to samo zato što sam se ošišala.
Ili barem neki tako misle !??!

Imam fenomenalnog frizera. Nikad mu ne govorim kako želim da me ošiša. Ne govorim mu jer ni sama ne znam što bi mi dobro stajalo. Samo mu dam smjernice da li hoću da mi jako skrati i da li hoću šiške ili nek samo podreže vrhove (e neznam kad sam zadnji put to tražila;).
Idem k njemu več gotovo dvije godine svaka 2-4 mjeseca i niti jednom me nije ošišao tako da sam požalila. OK šokirao me je sa konačnim rezultatom ali što je šokantnija frizura bila to mi se više sviđala.
Jednostavno mu vjerujem.

Bila sam kod njega nedavno i prepustila mu se sa svim povjerenjem uz rečenicu da me ovak i onak ne može više šokirati. Naravno pogrešna izjava.To mu je valjda bio još veći izazov.
Uz smiješak (laganini onaj “pokvareni”) me šišao i šišao prek sat vremena. Na kraju je zadovoljno sjeo, zapalio cigaretu, osmjehnuo se i rekao da fenomenalno izgledam – sav ponosan na sebe.
A ja??? Ja sam imala čeljust doslovno ko u crtićima – do poda.
Od kose do pol vrata ostala sam bez kose. Doslovce.
Na vratu kose nije bilo, štoviše bila je izbrijana. Oko lica par dužih pramenova, šiške skroz kratke kao i ostatak kose.
PREDIVNO!!!!!!! FENOMENALNO!!!
Nakon godina i godina duge kose pa poluduge ja opet imam kratku kosu. Na to se sama nebi odlučila ali ovako....ili ju mogu zavoljet ili mogu tražit ekstenzije.
Ma kakve ekstenzije - ja ju OBOŽAVAM!

Reakcije ljudi su bile gotovo pa iste – čeljust do poda i “ pa..pa...ošišala si se!? To je hrabrost!”
Smiješak mi se nije micao sa lica jer pa.... a šta da kažem osim da sam sama sebi tak sad ;))))))))))

No da li je to ljubomora, konzervativnost ili šta več došao je i jedan “zločest” komentar.
Na moju kratku kosu dobila sam opasku da tako mlada poslovna žena ne izgleda i da ne bi smijela imati takvu frizuru ako mislim napredovat u karijeri.
Fak rekoh Suncu mojem malom-pa ja sam profućkala karijeru HR managera! Eto kako su mi rekli zbog moje kratke kose mogu se pozdraviti s time.
Kaže mi Sunce moje malo da možda odem napumpati grudi da ću se možda tako izvuč.
Kažem joj da su mi se same več povećale da kud ću još ih povećavati.
A ništa...očigledno ću se morat pomirit s time da budem običan administrator sa kratkom kosom.
Jer ipak jelte u pravilnicima o ponašanju/odjevanju propisuju da duga kosa mora biti vezana u rep ili punđu a raspuštena može biti jedino ako nemate taj dan sastanak ali pod uvijetom da je kosa uvijek čista i lijepo sfrizirana.
Čekaj malo...pa nigdje ništa ne piše za kratku kosu. Možda ipak ima nade za mene??? ;)

Jesam li ja workaholic?

B(l)ože moj ali to nikad ne bi rekla za sebe!
Ja radoholičar. HAHAHAHAHA
Pa zar je to moguće?
Ma nisam. Stvarno. Nisam.Ili...
Ma ne. Nemoguće.
Geee koja okrutnost...možda ipak jesam... Fak...

Ja kao najpoznatiji zagrebački ljenjivac, kao sušta suprotnost svima onima koji nisu kao ja (*LOL*), ja koja je pod omiljeni hobi na fejsu navela gledanje kapaka iznutra...nemoguće! Kažem vam- N E M O G U Ć E !!!!
Jučer mi je kantica zvana laptop otkazala. U biti nije ona otkazala nego program u kojem radim. Program bez kojeg moj posao je ništa.Bez kojeg mogu cijeli dan sjediti i buljiti u strop i brojat komarce kojih btw. sad po ovom Antarktičko/Artičkom vremenu niti nema. A nemogu niti ništ drugo raditi jer mi veza sa serverom nije najbolja. Kažu da je ipak možda moja kantica zvana laptop otkazala. Mislim neda joj se raditi pa malo zabušava.
Jooooj miline li za mene da nemam potrebe buljit u ekran. Da mogu odmarat oči i bit bez glavobolje zbog buljenja.
Napokon mogu sredit papirologiju ali ja sam ljenjivac pa neću. Papirologija je dosadna. Isto kao i program.
Što da radim? Hm....
Ne znam...odmarat ću...
Idem prošetat po firmi. Na glas ću reči da mi komp ne radi pa neće biti da zabušavam.
Hm...ne to je dosadno. Vraćam se na svoje mjesto. Provjeravam da li je kantica zvana laptop proradila? Ne program i dalje ne radi.
Šit imam posla prek glave. moram ući u program.
Evo kolegica ima isti program na kojem ona čak nit ne radi. Budem kod nje samo na 5 minuta okupirala program. Napravila sam dio posla. Opet provjeravam da li kod mene radi-ništa.
I ti glupi IT-jevci. Pa kad se misle pojaviti? Zar oni neznaju da meni posao ovisi o kantici zvanoj laptop i tom programu?
OK, mogla bih na gablec. Ali prije samo da još jednom provjerim da li je proradila-pa moram napraviti ponudu. Lova je u igri.
Opet ništa....joooj di su IT-jevci kad ih trebaš?

Prošli tjedan sam imala jedan jako zanimljivi Skype razgovor sa jednom psihologicom.Malo smo pričali o putovanjima, kad ću malo u njenu zemlju navratiti, zašto imam fobije od putovanja i probleme sa jelom, od kud meni stres, kak provodim slobodno vrijeme...
Psihologicu sam upoznala prije par godina i vidjela ju svega 3-4 puta. Pričale smo malo i ne baš o nekim "za život važnim" temama.
Prošli tjedan smo se prvi put dotakle teme stres - posao- fobija.
Nakon samo 20 minuta Skypanja izjavila mi je- "za sada si veliki ovisnik o poslu." i da ću izgorijeti na poslu totalno ako ovako nastavim.
Rekoh ja? Ovisnik? HAHAHAHAHA pa ja samo tražim rupe kak da pobjegnem od posla i ne zamaram se s time.Ma daaj...ja nisam ovisnik o poslu.
Pih... *LOL*

To što volim obaviti posao kak treba i što prije mogu to nije ovisnost. Pa ja stvarno tražim rupe kak se dočepat nerada.
OK to što nosim doma kanticu zvanu laptop i prek vikenda se kačim na njega da očistim foldere to je samo zato što ne stignem prek tjedna.
OK to što sanjam posao-pa i vi bi da imate tolko posla a tako malo vremena.
Ma nisam ja radoholičar!
Ma neeeee...ne ja... pih...
Ma ni to što razmišjam unaprijed kako ćemo napraviti novi setup sa rokovima, ma daj pa to svaki normalni čovjek radi, zar ne? Ha? Zar ne? Ne?
Ma mislim stvarno...ne ja nisam ovisnik o poslu i točka.

Idem još jednom provjeriti da li kantica zvana laptop radi, da li program funkcionira. Ak ne idem jesti.
Ne radi.. FAK! Kad ću posao napraviti???????...
Jesam li workaholic????? :(

Ide me pa me ide...

Digla sam se ujutro i obavila ritualno spremanje za job.
Tuširanje,pranje kose, šminkanje, parfemiranje, oblaćenje, nakit, torba,klopa cipele i ajmo. Ah da i ključevi od Plave Zvijerke u ruke pa tek onda ajmo.
10 do 8 ujutro ne da mi mozak ne funkcionira nego mi duša još spava i nisam baš raspoložena za rasprave/svađe/glupe ljude/whatever.

Izlazim iz ulaza, vidim susjeda i pozdravim ga. Mrko me pogleda i mislim si kak je opet nabrijan i da opet zbog nekih samo njemu poznatih mušica neće pozdraviti.
Mislim si ma ko ga khmkhm i odem ja dalje.
Kad no začujem “Ovaj kreten te je prošli puta čuo štio si rekla i kak te nije sram? Otac ti mogu biti!”
Zastala sam pogledala ga i...

Ajmo korak unazad-neki dan vraćam se od pojma više nemam od kud ali uglavnom sa Čupavcem i Glavnom i ulazimo u ulaz kad na stepenicama vidimo susjeda kako silazi sa svojim psom. Njegov pas je odmah potegnuo pa je onda i moj se javio i uglavnom umjesto da se on okrene i napravi 2 koraka do svog stana on nastavi se spuštati a ja ko budala navlačim svog psa da mu se maknem s puta jer eto kad hoćeš biti lokalni Džek (koji lijepi pravopis) onda te baš briga za druge i namećeš svoju volju.
Kad sam onako Čupavca vukla sa stepenica dolje i iza zgrade navlačila sam ga ko vrag grešnu dušu i skomentirala kako mi je dosta toga i da kak je on kreten jer mu se teško vratiti dva koraka i kak ja zbog njega moram se hrvat sa svojim psom i navlačit ga.
U biti rekla bih ja njemu to u lice ali me je Glavna sprečavala da svoju zamisao i provedem.

Vratimo se na danas...
Nakon njegove izjave ja sam mu samo rekla da šta bi mu rekla kad mu je tak teško bilo se vratiti nego sam se ja morala navlačiti (koje ponavljanje radnje) sa psom a da je ipak njemu bilo lakše se maknuti(ak ništ drugo bilo mu je kraće).
Onda mi je samo rekao da nek mu dam popis vremena kad izlazim van da zna kad smije on ići i nastavio sa “Marš, goni se u PM!” (gdje PM nije ništa pristojno).
Moj komentar je bio “sad ko je tu nepristojan?”.
Ma rekoh da mi je bilo prerano. A i nisam bila raspoložena na svađu. Ma i boli me jelte šta za njega i sve ostale lokalce.
Ali da sam bila raspoložena rekla bih mu da je to bilo vrlo pedagoški jer ako mu mogu biti kćer (bio bi onda jako mlad tata-čak ni iz osnovne ne bi izašao) da li to znači da i svoju djecu šalje u PM?
Ili još bolje ispričala bih mu se što sam ga nazvala kretenom i rekla mu da on to nije. Da je on najgora primitivčina na svijetu a ne tek kreten.
Ali nisam bila raspoložena. I zaboli me jelte šta za njega.
Ali nek mi samo još jednom dođe nešto mi reči, ma nek me samo pozdravi-proći ću pored njega ko pored turskog groblja.

A sad za sve one koji će reč da sam to zaslužila jer smo sad kao ono 1:1 (da je bar tak naša repka igrala protiv engleza) samo da pojasnim da iako ja tvrdim da je moj Čupavac pravi mali agresivac on je isto tako pas od 10,5 godina. I on reagira na sve koji ga napadaju ili su ga nekad davno napali.
A ovaj pas je mladi pas koji je ispod godinu dana bio star kad je napao Čupavca i Glavnu(u biti prvo Glavnu pa se onda Čupavac htio ići tući) i koji se nikako ne podnosi sa mojim psom i za kojeg kad smo susjeda upozorili da je pas bio odvezan i napao Glavnu se počeo derat na mene da tko sam ja da bi njemu govorila da pas mora biti zavezan i da nemam ja tak dugo psa da mogu pričat kak se pas odgaja (da ali moj pas ne napada ljude i nije bez lajne).
S tim da ne spominjem da je isti pas več nekoliko psa napao i da je to sasvim uredu.
I inače sa drugim vlasnicima pasa koji se međusobno ne podnašaju nemamo nikakvih problema jer kak se tko može maknuti tak se miće ali sa ovime i njegovom familijom uvijek problemi (jednom sam čekala 20 minuta da se spakiraju na put jer auto je bio ispred ulaza a pas pored auta a vidjeli su da stojimi da pokušavam ići doma ali ne, oni se nisu htjeli maknuti)

Sve u svemu kad me krene me krene...šta još danas mogu očekivati???? (kolutam očima)

Podcrtano i podebljano!

Biti žena

Nije lako biti žena, bilo gdje na svijetu.
Pametna, lijepa i ambiciozna:
Druge žene te mrze.
Muškarci te se plaše.
Lijene misle da ćeš im uzeti radno mjesto.
Ako imas novaca - ili si sponzoruša ili si ljubavnica.
Ako sama zaradjuješ - glupa si.
Ako puno trošiš - rasipnica si.
Ako imas dugačak jezik - kučka si.
Ako šutiš - mutava si.
Ako se dotjeruješ - imaš nekog drugog.
Ako se ne dotjeruješ - zamijenit će te drugom koja se dotjeruje..
Ako imaš muške prijatelje - ili su ti momci ili ljubavnici.
Ako si neudata - nešto ti fali.
Ako si udata - budala si.
Ako si ipak udata - zašto nemaš karijeru?
Ako imas karijeru - zašto nisi udata?
Kad se udaš - kad ćeš roditi?
Kad rodiš - kad ćeš roditi drugo dijete?
Kad rodiš dvoje - ti ništa ne radiš? Pa zar nisi imala nekakvu karijeru?


Ima puno stvari koje me smetaju i koje ne razumijem i koje u mom shvaćanju nikad neće biti kristalno čiste i jasne ali ima jedna stvar koju ne da ne shvaćam nego mrzim.
Mrzim ljude koji se tim “poslom” bave. Mrzim te njihove odvratne duge surle koje guraju tamo gdje im nije mjesto. Mrzim kad čiste ispred mojih vrata a ispred njihovih sranja ima više nego u cijelom susjedstvu.
Mrzim “dobronamjerne” koji se svuda petljaju. Mrzim one koji žive tuđe živote – nađite si rađe hobi!

Danas sam se čula sa jednim bivšim kolegom. Nekad smo si bili dobri jer smo puno surađivali a kasnije smo si bili ko pas i mačka.
Muška taština ne može podnjet kad se žena uzdigne više od mjesta koje joj je zacrtano a koje se zove “kuš i radi svoj posao”.
U biti ne volim se čut s njim. Osjećam se uvijek glupo. Ne zato jer ja jesam glupa jer to stvarno ne smatram a mislim da sam to i dosta puta dokazivala, več zbog njegovog nastupa velikog šerifa gdje sve tretira kao sebi podređene .
I onda nazove jer me poslovno treba i nastane neugodna tišina jer ja ne znam šta da mu kažem.
Da bi razbila tišinu pitam ga kak klinci. Kaže dobro i još jedno na putu.
Ja kažem kak je to lijepo kad se netko ima s čim hvaliti. On mi vrati “a ti nemaš?”.
Kažem da nemam, da si ja gradim karijeru i da nemam ja vremena za to. Odmah sam se na to sama nasmijala i rekla da se šalim i da imam ja još vremena za obitelj.
Samo je prokomentirao kolko imam ja godina- “negdje preko 30” i da baš nemam vremena da šta čekam.
I ne nije bilo smiješka s njegove strane kao da se i on zeza i da me samo malo u šali provocira. To je bilo ono bahato što čekam, ono žene trebaju rađati i biti kućanice valjda a ne sa 30+ razmišljat o poslu i govorit da imaju vremena.
Ma znaš šta-fak of!

Da, ja imam 30 i uskoro ću 31 i nije me sram zbog toga. I nije me sram što sam neudana i što sam bolje rečeno singl i što radim i što sama zarađujem za svoj život, da trošim svoj novac a ne od nekog kretena koji bi me trebao očigledno “napumpat” još tam prije kojih 6-7 godina i kojem bi ja trebala služiti jer žene su za to, zar ne?
Ako danas žena ima 30+ i nema muža nit djecu, ma ako nema stabilnu vezu ona je za otpad. Ili nešto s njom ne valja ili je glupa.
E pa ja nisam niti jedno niti drugo!
Meni se samo još horoskop nije posložio. I ne, ja se to ne tješim.
Ja znam da ako mi je suđeno ja ću imati vezu koja će vodit u brak i iz koje će izać 2-3 malih Tiba i Tibica. Ako mi nije suđeno nije i šta sad?
Nisu svi predodređeni za stvaranje obitelji. neki su predodređeni za neke druge stvari a za šta sam ja predodređena valjda ću jednog dana saznat.
I da, da, znam svi smo krojači svoje sudbine. E pa ja svoju još nisam skrojila. Prvih par draftova mi se nije sviđalo pa sam odlučila prekrajat.
Jednom ću i iskrojiti kak spada.

Ma dosta mi je da me ljudi gledaju kao zajebanu kariku, kao falš, kao nesposobnjakovičku-JA TO NISAM!
Imam 30+, uskoro ću 31-u. Na mom licu se te godine ne vide.
Imam posao,stalan, dobru plaću (neki o njoj samo mogu sanjati), imam krov nad glavom, topli obrok, speglano, čisto...
Imam auto broj 2. koji sam si opet sama kupila bez ičije pomoći, imam fakultetsku diplomu i možda ću imati još jednu...
Imam volje za usavršavanjem i mogućnosti za time...
Imam par prijatelja/prijateljica ( fala b(l)ogu na Suncu mojem malom (LU!)), obitelj koja me voli i Čupavca kojeg obožavam..
Imam mane ali imam i vrline...a onome kome to nije dosta i smatra da žena mora imati muža pored sebe i sa 30 barem 2 djece u vrtiću i treće na putu, da stoji pored špareta ili uz peglu, da obavi svoje “bračne” dužnosti kad se mužu prohtje i kojoj je životna radost sapunica u podne ma FAK OF!
PODCRTANO I PODEBLJANO!
Naučite se živjet svoj život a mene ostavite na miru!

p.s. slijedeći koji me pita kad ću se udati i imati djecu i kojji će se zgrožavat kolko imam godina a jelte nemam ovo dvoje navedenih dobit će gori odgovor od onog kojeg sam dala dotičnoj osobi. A odgovor ga je odmah ušutkao. :)))))

Sekšn..pardon ekšn! (ili ajmo uljepšat Tibičin život)

Tibica je odlučila se malo pomaknuti iz kolotečine zvane moj “zanimljiv” život.
Osim njemačkog koji mi počinje slijedeći tjedan rekoh moram još malo akcije uvest u svoj život.
U subotu sam upiknula karte za Hladno pivo- Veliki i ja idemo (Veliki je kartu između ostalog dobio za rođendan;).
Nakon Hladnog piva (yes please!:) brusim se na Noć gutača reklama na Trgaču gdje će nastupati TBF (ako sam dobto zapamtila).
Ni to naravno ne propuštam.
Polako čekam da počnu kazališta raditi kako bih pogledala par predstava koje nikak da pogledam.
Kino je već postala svakodnevnica tje bar jedno do dvomjesečnica :)
Ovaj tjedan planiram i jednu kavicu...dobro ajd može i više njih...rolanje, malo pilatesa.... i sve to u ugodnom društvu ;)))))))

Napokon se i moj mali plavi šljokasti planer puni.
Samo nek tako i ostane...

P.S. Ako imate prijedlog za dobru zabavu samo šapnite.... ;)

Guten Tag, ich bin Tibica-uskoro!

Danas sam primila mail od Deutsch-Profe. Pita da li sam/smo (svima iz grupe je poslan mail) zainteresirana/i za daljnji nastavak tečaja.
Mislim da nije prošlo ni 5 minuta od primitka njenog maila do slanja mojeg maila.
Naravno da sam zainteresirana!!!!!
Kolko god sam čekala da tečaj završi i da se napokon mogu naspavat i odmorit i otić u grad ujutro subotom tolko nisam mogla dočekat da počne nova školska godina kako bi meni počeo i njemački.
Tko bi rekao da ću se ja tak navuć na učenje njemačkog?!?! Ja sigurno ne.

Za dva tjedna ponovno sjedam u školske klupe.
Moram samo prije toga ponovit ich, meiner, mir, mich da se baš ne osramotim da nakon 2 mjeseca ne znam deklinaciju zamjenica.
Njemački sam uspjela i malo vježbat tijekom godišnjeg sa svojim Onkelom.
Činilo mi se da je jako sretan što sam se trudila pričat s njim cijelo vrijeme na njemačkom.
A i Glavna je bila jako ponosna na mene. Slušala je sa trane kako mi pričamo i samo je prokomentirala da baš dobro pričam.
Kad smo se vratili doma čula sam ju kako priča sa susjedom da sam cijelo vrijeme sa Onkelom pričala njemački i da stvarno ne zna zašto sam ne zadovoljna svojim znanjem kad sam tak dobro pričala.
OK, Glavna nema pojma njemački (nešt malo razumije) i nema pojma kolke sam greške napravila ali i nju je veselilo moje šprehanje.
Kao valjda nije bezeveze utrošeno vrijeme subotama na njemačkom umjesto da smo npr. jeli kotlovinu u Samoboru! (*LOL*)

Fali mi škola. Fali mi njemački.
Nije isto pričat sa kolegama kad mi pola riječnika zapinje a pola fali.
Hoću natrag svoju grupu u kojoj se zekamo i učimo, u kojoj uživam i u kojoj se osjećam kao ravnopravni član male obrazovne zajednice.
Evo još 2 tjedna i ponovno se vraćam u klupe.
Ponovno će biti- Guten Tag, mein name ist Tibica. Was ist neues?

p.s. možda se vraćam i u još neke obrazovne vode. Samo još moram malo sjest i porazgovarat sama sa sobom koji su mi planovi i prioriteti. ;)
Koji optimizam - I feel so pinky!!!!

I ja volim te kriminalce...

Pospana sam ko miš. Ili pas?? Ili..ma nije važno uglavnom pospana sam.
Jučer ili bolje rečeno jutros sam legla oko pol 2. No nije mi žao.
Razlog? Ne, nije kao što bi neke osobe pomislile muškog roda.
Pardon, u biti je. Razlog su njih čak trojica! Aha!
I njihova svirka na Špancirfestu. Aha!

Bila sam na koncertu Fun Lovin’ Criminals-a.
Na koncert sam se brusila jako dugo. Od trenutka kad je na službene stranice Špancirfesta postavljen program izvođaća.
Sjećam se da sam došla kući, pogledala Velikog i pitala da li idemo 31.08 u Varaždin. Samo je pitao tko nastupa-znao je da ga sa razlogom pitam.
Fun Lovin’ Criminals - rekla sam mu. Veliki se osmjehnuo, datum je bio zatefteren.

Koncert je počeo oko pol 10 umjesto u 9 kako je bilo najavljeno prema programu. Koncertu je prethodio vatromet.
Oko pol 10 čula se stvarčica iz Rockyja (nemam pojma kako se stvar zove) kada on trčkara po stepenicama i u tom trenutku FLC su se popeli na pozornicu.
Ludilo je počelo. Ljudi su se raplesali, razmahali (ženska ispred nas nas je doslovno par puta skoro pogodil au glavu mašući rukama) i raspjevali.
Fun Lovin’ Criminals, Smoke, Scooby Snack samo su neke od stvari koje su FLC odsvirali.
nakon sat i pol i jednog bisa laganini je počeo razlaz. Svjetla pozornice su se ugasile, ljudi se počeli gibat prema autima a pred nama je bio još put prema Zgb-u.
Sve u svemu provod je bio super, koncert odličan i nije mi nimalo žao što sam pospana.

“Running around robbing banks
all wacked off of Scooby Snacks!”

Fotografije su loše jer sam bila udaljena od pozornice uz nikakvu rasvjetu. Al zamislite da nešto vidite ;)