Jučer sam morao auto ostaviti malo niže poslije marende jer su radnici prokopavali ulicu. Rekli su od 14 do 19h. U 15h prolazim pješice i vidim da auti i dalje mogu prolaziti. Nema veze, ionako sam namjeravao malo protegnuti noge.
Jedna od mojih kolegica često ima običaj zaboraviti na svog limenog ljubimca. To joj se dogodilo i jučer par minuta prije nego sam protegnuo noge. Sreća da izgleda atraktivno pa brzo stigne kući autostopom. Kasnije muž, obično oko17h, dobije zadatak da kući vrati zaboravljeni auto.
Kao što se da naslutiti, nekim ljudima je zabavno sa autima.

Stari je gadno izgledao jutros. Bio je sav šepav, desna noga u povojima. Otpao mu nokat sa nožnog palca. Kaže da je sanjao kako mu asistiram dubinsku loptu u šesnaesterac, a on zamahuje škaricama…lopta je bila napunjena betonom.

Vidio sam sliku Đurđe Adlešić u bolničkoj postelji. Ne znam zašto ali njena faca podsjetila me na loš dokumentarac o letu 93 kojeg sam pogledao sinoć.
Pa čak bih na to mogao nadovezati, ako mi dopustite, onu kokošku koja je navodno cura nekog manekena iz BB kuće. Njoj navodno nije jasno zašto njen predragi dečko nije spomenuo kako je u vezi, i to duge dvije godine.
Ja ga potpuno razumijem. Čovjek se izbezumio od toliko kamera uperenih u njega, pa je bočeo brkati pojmove.

Moj grad ima mnogo trafika. U svakoj od tih mnogo trafika mogu se kupiti jeftino knjige. Kupit ću barem jednu, samo zbog nje. Danas me nazvala i rekla da me voli. Više od Marqueza.