p o m a l o . . .
07.09.2006., četvrtak
Scott R.Bakker's Prince Of Nothing
|
pročita san serijal ovo lito. Fantasy. Uša san sa velikim očekivanjima jer je po forumima cijenjen kao Martin i Erikson, znači najjača klasa. Definitivno nije ispunija očekivanja, barem šta se mene tiče. Prve dvi knjige još sam probavija, ali treća mi nikako nije bila dobra. Ima ovog glavnog lika, koji je najbolji u svemu. Niko ga ne može ubit, niko nije pametniji od njega, on nauči u par dana ono za šta drugima trebaju godine, pročita svima emocije iz lica i onda ti kaže šta misliš... Koda je izaša iz američkog filma. To je neka rasa ljudi koji su se drilali u nekoj pripizdini par tisuća godina daleko od sviju i sad im niko ne može ništa:( Previše jednostavno za moj ukus. Volim ono realno, kad je netko dobar u nečemu, ali u nečemu drugome je totalna kašeta. ovaj lik nije opisan ni kao pozitivan ni negativan, barem ne u običnom smislu. Radi stvarno sranja, a nigdi ga se ne osuđuje, a niti ne opravdava. Ima malo neočekivanog završetka, ali opet je cili nekako ukalupljen. Bude borba, ali uvik imaš sigurnu okladu ko će pobjedit. Veliki broj papira je posvećen emocijama i stanjima svijesti. To je nekad dobro, a opet na ovoga jednoga luđaka je potrošija stotine i stotine stranica, a uvik se isto ponavlja. Ima tu i cool likova, koji imaju svojih mana i problema, i uvelike popuše od ovoga pizde. Čita san na engleskom i dosta je težak. Uglavnom se može skužit, ali ima puno riči koje se ne čuju svaki dan. Ovi pisac je studira čini mi se filozofiju:(. Ono ide nešto opisat, onda neke velike riči, napiše tri glagola zaredom, a ja ni jednoga ne znan šta znači. Onda uzmen rječnik, pa listaj... Sad čitam Robina Hobba, i to je mila majka prema ovome šta se tiče teškoće čitanja. Ovaj Bakker je sigurno miljama daleko od Martina. Mene nije zadovoljija. Kolega dođite drugi put na ispit, ako budem ima vremena:) |
