p o m a l o . . .
04.02.2009., srijeda
Da se meni dignit u podne...
Obično se kaže: spavat do podne. To je simbol za dugo spavanje, lijenost, bezbrižnost... Ustaj radni narode Crne Gore, podne je! kaže jedan poznati vic. A ja?  Meni da se ustat u podne, spasio bih se! Imao bi cijeli dan samo za sebe. Mogao bi lagano pijuckati kavu, gledati TV, u boljem slučaju čak se spojit na internet pa lagano surfati (kad već mora lagano sa ovom mojom ne-vezom  ), možda da je ljepše vrijeme prošetati po nasipu i tko zna što već ne... Ali ujutro mi se tako teško ustati, znate kako je, nivo krvi u alkoholu je nizak , pa idem linijom nižeg otpora. A kad čovjek razmisli, zašto ne? Ako se može duže spavati, a apsolventsko fleksibilno radno vrijeme to omogućava, treba to iskoristiti. Ionako me čeka 40 godina ranog dizanja kad počnem raditi za kojih pola godine. Tako da se treba naspavati kad se može, da se poslije ne bi žalilo za izgubljenim  . Lijenost je sveta stvar, samo za onoga tko je može uzdržat...A da ipak nešto radim, radim. U pauzama između spavanja  . Završio sam seminar, predao ga mentoru. Sad je na redu diplomski. Rekao mi je da sam izaberem kako ću proširiti seminarski rad da bude diplomski rad. Sad nije to bilo lako. Treba biti dovoljno, a da ne bude preteško. Još je rekao da će on nešto nadodat, a sad kad ne znam koliko će toga dodat bio sam malo u problemu  . Ako stavim premalo toga, onda mi možda on doda više toga. A bolje da bude više toga što ja izaberem nego što on izabere. Jer tko zna što će on stavit  . A ako stavim više toga u nadi da će on onda stavit manje toga, a on stavi jednako toga, on će ukupno biti previše. Tako da ne valja ni jedno ni drugo. Na kraju sam izabrao srednje veličine, poslao sam mu mail i sad sam u fazi čekanja. Nije mi još odgovorio. Tako da sam proveo večer na netu, nije bilo nešto kvalitetno s obzirom na lošu vezu ali što je tu je. Isto ću sutra do faksa, četvrtkom je grah na meniju, a grah je predobar na fer-u  . |
