Let lastavica

14.11.2019., četvrtak

Nove snage

Jesenji prijem novih članova u Društvo književnika Beograda bio je pravi praznik lijepe riječi. Prijem su vodili predsjednik Društva Zoran Ilić i sekretar Društva Anka Stanojčić Iskusna blogerica Jasminka Bašić je prije ukoričavanja svojih priča i pjesama u knjge, sudjelovala u brojnim blogerskim projektima. U makovoj čauri Gledam kako kroz spuštenu zavesu procvetava jutro, kap po kap... Dok u stisnutim laticama senki prethodnog, tajnovito krije čauru dana priljubljenu uz prašnjavo okno. U nozdrvama golica lipa i trag joj prosipa sunčev zrak. Kad se poslednje zrno svetla otkotrlja niz vlažan dlan, otvoriće se latice, jedna po jedna... I tamo negde na izbrazdanom nebu upiće ih, kao kapi kiše, žedna zermlja, sve nade i slutnje. Otkapaće isto tako, jedna po jedna... taman toliko da se nebo zatamni i po njemu raspukne zrelost sakupljena u čauri što je stasavala od jutra. Tek s prvim zvezdama pojaviće se tajnoviti bog. U tišini raskriliće i razmotati svitke na širokom nebeskom stolu, svih onih strogo čuvanih tajni čije su kopije skrivene u kartografiji kodova naših vena. Žedne oči istine prekriće oblak, na izgriženim usnama zasjaće niska od sitnih kapi krvi, i dok mesec nadnese svetiljku svog plavog srca, za stolom neće biti onih igrača što umeju čitati damare i vrhovima prstiju otkrivati nove nebeske svodove, pod slojevima zatrpanim prašinom nedavno pomrlih zvezda... Nebojša Stojoski, blažen među damama, dobio je jake aplauze za svoje zanimljive pjesme. Mi Mi se nikad nismo voleli ustvari. Bili smo samo robovi požude. Mladost, hirovi i godine lude. Nikada nismo bili kao iz filma. Ostadoše zgarišta naših duša- bez vatre i dima. Hladne jeseni beogradske i ona sibirska zima. Mi nikada nismo bili par koji liči na zaljubljene parove druge. Završena je ljubavna drama- priča iz razgolićenog grada. Tamo gde muk i očaj vlada. Slavica Milosavljević nam je objasnila i pravila dječje logike: Logičan zaključak Volim da čitam. Otkako znam za sebe jutro počinjem šoljicom kafe i knjigom u ruci. Ali otkako je moj dvogodišnji sin progovorio, redosled prioriteta se izmenio. “Mama zašto čitaš knjige?” bilo je jedno od njegovih pitanja. “Zato što u njima piše sve što ne znam – iz knjiga mnogo toga možeš da naučiš” odgovorih. Svaki roditelj je ponosan kada njegovo dete nauči da govori. Ali tada započinju prave roditeljske muke – jer ne samo da ima logičnih pitanja na koje nema logičnih odgovora, nego ima i takvih bezazlenih pitanja koja mogu da vas dovedu u veoma bezizlazne situacije. Primer: sedite u omiljenom kafiću. Te godine su veoma moderne farmerke pocepane na kolenima. Vaš junior brljajući po sladoledu umesto da ga jede postavlja pitanje: „Mama, a zašto onaj čika ima pocepane pantalone? Jel nema para da kupi nove?“ Ili sledeća situacija – izveli ste juniora u šetnju, držite ga za ručicu dok on radoznalo gleda oko sebe. „Mama a zašto onaj čika nosi minđušu u uhu kad nije devojčica?“ Čika od svojih tridesetak godina i sto tridesetak kila, u kožnoj jakni i lancem oko vrata vas strogo pogleda - a onda spusti najnežniji osmeh na vašeg malog radoznalka i pomazi ga po kosisci. Čik ako smete da odgovorite! Ili - vozimo se gradskim prevozom junior i ja. Čovek koji je sedeo ispred nas popio je pivo iz konzerve, zgužvao je jednim stiskom šake i bacio kroz prozor autobusa. „Mama zar ovaj čika ne zna da je nevaspitano bacati đubre kroz prozor?“ I dok se čika pivopija okreće vi se u sebi kajete što ste tako malo dete ekološki osveštali. „U pravu si dečko! Evo obećavam da neću nikada više!“ kaže čika. Sve u svemu vi ste zahvalni genetici što vam je podarila tako slatkog sina. Jer činjenica je da mi ljudi volimo decu – i sva su im pitanja oproštena. Jer deca su iskrena, zar ne? Ipak najstrašnija situacija desila se prilikom naše posete dečjem pozorištu. „Mama kako se vodi ljubav?“ pitao me je tada trogodišnji sin. Celo gledalište se utišalo – svi su napeto iščekivali odgovor – a on je kao što znate zvučao: „Objasniće ti mama kad se vratimo kući.“ „A zašto ne možeš da mi objasniš sada mama? Je li ne znaš pa moraš u knjizi da pročitaš?“ Salom se prolomio gromoglasan smeh. Zorica -Zoja Mladenović ima tri objavljene knjige, a svoj prijem je začinila i scenskim nastupom. Svetlana Joksimović već duže vrijeme učestvuje u radu našeg Društva, pa je bilo vrijeme da i zvanično postane član. Nove snage, dobrodošli u naše redove!

- 11:41 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (14) - Isprintaj - #