Let lastavica

27.12.2018., četvrtak

U blogerskom tonu

Predstavljanje četvrtog broja časopisa "Beogradski krug kredom" proteklo je dobrim dijelom u blogerskom tonu. Veče vode aktivni blogeri, sekretar Društva književnika Beograda, Prim.dr Anka Stanojčić (Lastavica) i predsjednik Zoran Ilić. Specifičnost je što broj otvara najstarija naša blogerica, Duka Veljković, uvaženi član Društva književnika Beograda sa 14 objavljenih knjiga. Njenu priču "Badnje veče" čita također blogerica Dr Ljiljana Surić Lambić. Olivera Šestakov predstavlja svoju poeziju DA MI BUDEŠ I REKA I OBALA Naslikaj mi rečima suton i zalazak sunca tih, u ravnici plodnoj, sa bezbrojnim pogledima suncokreta žutih. Donesi mi sa stihom miris Dunava za doručak u rano jutro zlatno i plavo u isti mah, zagrli me pogledom, što oduzima i reč i dah. Da znam da si mi i reka i obala, kada želje mi se daju u nezadrživ beg, da budeš mi i ravno more i breg. Mirko Škiljević nam je pročitao priču "Nešto lepo" Nevenka Bošnjak-Čolić je pričom "Lidija" izazvala poneku suzu Dva blogerska cvijeta preuzimaju riječ: Dalibor Maksimović, stepskivuk PESMA NA SALVETI Ogrnuo sam sebe u svaku tvoju stvarnost stao tako blizu da mi je sav vazduh tvoj dah i ceo horizont tvoje oči... Obojio sam nebo u oba tvoja oka naslikao sunce blještavilom tvoga osmeha pazeći strogo da na sliku ne kapnem i neku boju noći. I na kraju zgužvao sve i bacio u prašinu kao pesnik koji  pravi skicu na salveti... Uplašen i nem. Možda takva ljubav i ne sme da postoji na ovoj planeti... Dragana Kolarik Bauer, vilabezkrila SELO MOJE U RAVNICI Evo me opet u starom kraju Gde niko me ne zna, a svi me znaju. Srećem na ulici znana mi lica; Sećanja šire krila kao moćna ptica. Tu sam svoje prvo čedo zaljuljala Tu mi osta kuća i Krsna slava. Tu sam najlepše godine svoje ostavila, Tu mi još negde deo duše spava. Ne beše život loš prema meni Al’ reče najednom “Dalje kreni!” U ravnici beloj osta selo U grudima srce napuklo, nikad više celo. Evo me opet u starom kraju, Korak moj ulicom odzvanja Suze niz lice same padaju Duša bi opet mladost da sanja. Sve ređe se vraćam starom kraju Sve manje je onih koji me znaju. Kuća što beše smehom ispunjena Tužna stoji na pola urušena. Moj život je sada negde drugde, Među neke druge drage ljude. Selo moje u ravnici Sad gledam samo na slici. U okviru izveštaja o radu Društva između dva broja, pročitani su izabrani aforizmi sa veoma uspele večeri aforizama. Ljubomir Vujović, Srđan Simeunović Sendan, Dobrivoje Lazarević, Jagoda Nikačević i i Anka Stanojčić Po želji prisutnih, večer je zasladila Nevenka Bošnjak-Čolić drugom pričom iz svog opusa. Završnica je u stilu blogerskog druženja! Vidimo se ponovo u narednoj godini!

- 08:05 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (20) - Isprintaj - #