Marketing
U blogerskom tonu
Predstavljanje četvrtog broja časopisa "Beogradski krug kredom"
proteklo je dobrim dijelom u blogerskom tonu.
Veče vode aktivni blogeri, sekretar Društva književnika Beograda,
Prim.dr Anka Stanojčić (Lastavica) i predsjednik Zoran Ilić.
Specifičnost je što broj otvara najstarija naša blogerica,
Duka Veljković, uvaženi član Društva književnika Beograda
sa 14 objavljenih knjiga.
Njenu priču "Badnje veče" čita također blogerica
Dr Ljiljana Surić Lambić.
Olivera Šestakov predstavlja svoju poeziju
DA MI BUDEŠ I REKA I OBALA
Naslikaj mi rečima
suton i zalazak sunca tih,
u ravnici plodnoj,
sa bezbrojnim pogledima
suncokreta žutih.
Donesi mi sa stihom
miris Dunava za doručak
u rano jutro zlatno
i plavo u isti mah,
zagrli me pogledom,
što oduzima i reč i dah.
Da znam da si mi
i reka i obala,
kada želje mi se daju
u nezadrživ beg,
da budeš mi
i ravno more
i breg.
Mirko Škiljević nam je pročitao priču "Nešto lepo"
Nevenka Bošnjak-Čolić je pričom "Lidija" izazvala poneku suzu
Dva blogerska cvijeta preuzimaju riječ:
Dalibor Maksimović, stepskivuk
PESMA NA SALVETI
Ogrnuo sam sebe
u svaku tvoju stvarnost
stao tako blizu
da mi je sav vazduh
tvoj dah
i ceo horizont
tvoje oči...
Obojio sam nebo
u oba tvoja oka
naslikao sunce
blještavilom tvoga osmeha
pazeći strogo
da na sliku ne kapnem
i neku boju noći.
I na kraju
zgužvao sve i bacio u prašinu
kao pesnik koji
pravi skicu na salveti...
Uplašen i nem.
Možda takva ljubav
i ne sme da postoji
na ovoj planeti...
Dragana Kolarik Bauer, vilabezkrila
SELO MOJE U RAVNICI
Evo me opet u starom kraju
Gde niko me ne zna, a svi me znaju.
Srećem na ulici znana mi lica;
Sećanja šire krila kao moćna ptica.
Tu sam svoje prvo čedo zaljuljala
Tu mi osta kuća i Krsna slava.
Tu sam najlepše godine svoje ostavila,
Tu mi još negde deo duše spava.
Ne beše život loš prema meni
Al’ reče najednom “Dalje kreni!”
U ravnici beloj osta selo
U grudima srce napuklo, nikad više celo.
Evo me opet u starom kraju,
Korak moj ulicom odzvanja
Suze niz lice same padaju
Duša bi opet mladost da sanja.
Sve ređe se vraćam starom kraju
Sve manje je onih koji me znaju.
Kuća što beše smehom ispunjena
Tužna stoji na pola urušena.
Moj život je sada negde drugde,
Među neke druge drage ljude.
Selo moje u ravnici
Sad gledam samo na slici.
U okviru izveštaja o radu Društva između dva broja, pročitani su
izabrani aforizmi sa veoma uspele večeri aforizama.
Ljubomir Vujović, Srđan Simeunović Sendan, Dobrivoje Lazarević,
Jagoda Nikačević i i Anka Stanojčić
Po želji prisutnih, večer je zasladila Nevenka Bošnjak-Čolić
drugom pričom iz svog opusa.
Završnica je u stilu blogerskog druženja!
Vidimo se ponovo u narednoj godini!
Post je objavljen 27.12.2018. u 08:05 sati.