Let lastavica

16.11.2018., petak

Jesen u meni caruje...

U Društvo književnika Beograda mnogi članovi su donijeli svoje knjige i večer smo počeli predajom knjiga za bolničke biblioteke sekretaru Sekcije za humanost i umetnost Srpskog lekarskog društva. Zatim smo počeli tematsku večer, inspiracija je bila jesen. Jesen u meni caruje, rekli su stihovi preminulog osnivača DKB, Tomislava Miloševića, koje je kazivala Ljiljana Surić Lambić. Griješi tko misli da poezija nema budućnost. Evo naših mladih: Marija Cvetinović i Miloš Nastić. Redom su svi uzeli učešća u raznolikom kazivanju u prozi i stihu o tome kakav utjecaj jesen ima na naše živote. Ovog puta neću vam nabrajati sve učesnike, nego dati mali jesenski primjer. Evo moje pričice: Jesenje lišće Nisu nikad ranije plesali. Ona je znala da je on odličan plesač, ali ga je samo gledala s drugima. Zgodan i visok, gospodin u punom smislu riječi, za nju je pripadao nekoj drugoj i samim tim nije bio zanimljiv. Odličan bend je svirao, malo je ljudi plesalo. Zaista čudno, nekako su svi bili dremljivi i inertni. Na podijumu su se vrtjela dva para kad su zasvirali „Jesenje lišće“, divan stari bečki valcer. On je prišao i naklonio se. Ustala je, pomalo nesigurna u svojoj plavoj haljinici. Dopratio ju je na podijum i zavrtjeli su se. Ali kako! Kao jedno. On je savršeno vodio, ona ga je pratila kao da su čitav život plesali zajedno. I kad se valcer završio, oboje su znali da ništa više neće biti isto. A evo i haiku priloga. Čamac uz rivu starim sidrom prikovan. Jesenja bura. Drvo osuto šarenim prekrivačem. Jesen samuje

- 06:05 - Dobro došli pristojnim komentarom na moj blog (32) - Isprintaj - #