subota, 24.10.2015.

Mela i Zvonka u Vražjim rukama

- Mela, jel znaš da je večeras, točnije rečeno, za pol ure, koncert u Domu Sportova ?
- Kakav ?
- Klape. A jel znaš da oni Vrag Koji To Nije, piva u klapi ?
- Ne znam.
- Evo, sada znaš.
- Akcija ! Akcija ! Stižem za uru. Spremaj se !
- Al nemam karte ...
Tu - tu - tu - tu - tu ...

Brzinski perem kosu da mi se barem izrast previše ne vidi.
Nokti nisu Bog zna što, al ajd, mrak je pa se neće vidjeti.
Navlačim nove čizmice ( one za koje su NEKI rekli da su ortopedske ), crnu haljinicu i finti kožnjak i sva sam si najs.

Nađem Melu na starom mjestu.
Stoji na otvorenim vratima svog auta i pita:
- Jel mi bolje ova duga maja il da stavim mantil ?
- Ovo ti je super, velim ja, uskači !
- Stavila sam nove čizme. Kuham u njima.
- Nema veze. Trpi.

Uz put mi pokušava preko glave navući ogrlicu koju mi je donijela, al ne ide ...
( hvala draga, prekrasna mi je )



Žurimo, jer je koncert već uvelike u toku.
Dolazimo na ulaz i pitam zaštitare:
- Dečki, jel smijemo mi unutra ?
- Imate karte ?
- Ne.
- Ajd ...
- Hvala, hvala, ljubim vas sve redom !



Vidim metu na pozornici čak s ove daljine.
Mašem, mašem, mašem !
Vidi Vrag, al se pravi da ne vidi !

I tako, sjedimo mi u bircu,



kad li ... ugledam izdajnički natpis !



Obratite pažnju, molim vas lijepo, na natpis na kutiji skroz lijevo.
Ovo je očiti dokaz da je kolega bloger Frešcaj bio 100 % u pravu kad je iznio sumnju da je Vrag Koji To Nije, Slovenac !!!
Kakva dobra kamuflaža ! Kakav talent !
Kad sam to skužila, e, više nisam tila s šnjin imat posla !

Izljubili smo se na rastanku, al ono, samo reda radi, da Vrag ne vidi da znam kako stvari stoje ...

Eto, završila je još jedna avantura cipelica lutalica.
Do iduće epizode, zdravi i veseli bili !
Ljube vas Mela i Zvonka !