- Mela, jel znaš da je večeras, točnije rečeno, za pol ure, koncert u Domu Sportova ?
- Kakav ?
- Klape. A jel znaš da oni Vrag Koji To Nije, piva u klapi ?
- Ne znam.
- Evo, sada znaš.
- Akcija ! Akcija ! Stižem za uru. Spremaj se !
- Al nemam karte ...
Tu - tu - tu - tu - tu ...
Brzinski perem kosu da mi se barem izrast previše ne vidi.
Nokti nisu Bog zna što, al ajd, mrak je pa se neće vidjeti.
Navlačim nove čizmice ( one za koje su NEKI rekli da su ortopedske ), crnu haljinicu i finti kožnjak i sva sam si najs.
Nađem Melu na starom mjestu.
Stoji na otvorenim vratima svog auta i pita:
- Jel mi bolje ova duga maja il da stavim mantil ?
- Ovo ti je super, velim ja, uskači !
- Stavila sam nove čizme. Kuham u njima.
- Nema veze. Trpi.
Uz put mi pokušava preko glave navući ogrlicu koju mi je donijela, al ne ide ...
( hvala draga, prekrasna mi je )