Na putu za Rajski Grad

Hey Johnny, hey Dee Dee
Little Tom and Joey
You know we're comin' over
Sweet sweet little Ramona
You're getting better and better
It's getting easier than ever
Hey you kids in the crowd
You know you like it
When the music's loud.
Sweet sweet little Ramona
She always wants to come over
Sweet sweet little Ramona
I think I'll try and phone her
I let her in if you're wondering why
Cause she's a spy for the BBI
I let her in and I started to cry
And then I knew I wanted to die
Oooh, little Ramona.

Samo par riči moran reć, ovo je prevelika stvar da ne napišen ovde, a i obećah.. Pošto neman love na mobitelu, a ono u ponoć manje 20 i nije prava čestitka, evo sad: SRETAN ROĐENDAN moja najdraža Ramona!!!!!!! Ovo je isto za tebe:


Jel ti se sviđa? I samo bi ti nešto tila reć: obožavan te jer si to šta jesi, šta si cool i šta si moja najdraža i najbolja punkerica… Ža mi je šta nisi vidila onog lika si irokezon u šestici… Bad luck… Evo da te malo utješim:


Jesam se iskupila?! Aj, stay cool, I love you, and I always will… Provedi mi se ludilo sa svojima, nadam se da će ti cure priredit ludilo provod (iako je ono teško nadmašit) i da će ti bar one donit poklon na vrime tj. da su organiziranije do nas….. Hey ho! Let’s go!!!!!!!!!! HAPPY BIRTHDAY!!!!! Evo još jedna, za kraj:


That’s it… Pozdrav svima ostalima i naravno mojoj zelenoj Ramoni-Joan! I Ramona, naravno, želin ti jednog lipog lika sa ogromnon irokezon, u kariranin gaćama, starkama (jel mogu i matre proć?!) i lancima do poda… I puno lipih stvari, sriće ljubavi, ispunjenje svih tvojih želja i snova… I da ostaneš takva kakva jesi, jer te takvu obožavan….. HUG!!! Dobro došla u svit 16-godišnjaka!!!

Znam da ste svi očekivali novi koliko-toliko zanimljivi post… Žao mi je, ali ništa od toga… Jedino vam želim reći da me neko vrime neće bit ovde, neću pisat… Ne znam koliko će to trajat, možda dva dana, dva tjedna ili dva miseca… Javit ću vam se svima kad se vratin, trenutno mi nije do pisanja ničega, ne mogu zadržat misli, stalno mi lete na jednu te istu osobu… Ne, nije rič o a-manu i ludoj zaljubljenosti… Rič je o mom prijatelju koji je poginija…
To je stvar koja me tako užasno pogodila, ima je 19 godina… Znan ga dvi godine, ali se nismo nešto puno viđali, ipak, svaki susret sa njin bija je nešto šta me beskrajno veselilo, ne znan zašto, al bija je takva osoba kojoj me užasno veselilo bit prijateljica i s kim me susret ispunjava radošću… I svaki put bi se nadala da ću ga ubrzo vidit, a tako i nakon šta san ga vidila prije dva tjedna… Nikad ga više neću vidit, nikad se više smijat njegovin bazama…
Užasno sam tužna, ali moja sestra misli (a ja sam sad sklona virovat da je tako, štoviše, sigurna sam) da kad neko umre, da bismo ustvari tribali bit sritni šta smo znali tu osobu, šta je bila dio našeg života, ulipšala ga i učinila nas boljim osobama, ka šta to čini i svaki pravi prijatelj i da je neko ispunija smisao život ako je dotaka ljude i utjeca pozitivno na njih… I uistinu, tako je, stvarno mi je drago šta san ga znala, šta mi je bija prijatelj… Nikad ga neću zaboravit, nikad neće ni umrit jer živi u meni, u mom srcu, u mojim mislima, on je dio mene… Znam da zvuči ka neki klišej, ali tako je… Plačem cilu večer, plačen i sad, jer, njega više nikad neću srest, ali sam i mirna jer znan da je on sad tamo negdi, nije ni važno jel postoji život posli smrti, njega jednostavno nema više, ali opet, tu je…

Prijatelju, puno si mi značija… I uvik ćeš mi puno značit… Tvoj život je ispunija smisao… Ostavija je trag… U meni…. A vjerojatno i u svima ostalima koji su te pznavali i bolje od mene... Trag koji će uvik bit tu… Koji će živit… Ti ćeš živit…
I skužaj šta neću doć na sprovod, to ipak ne mogu, to bi me ipak razorilo na neki način, ne mogu to učinit, ja tebe nikad neću pokopat, za mene si živ, a to tebi ionako nije važno, a ne želin doć čisto iz dužnosti, ti mi to nikad nisi bija, daleko od toga… Uvik ću te volit, prijatelju… Zauvik si tu...

Eh, oni koji me redovito čitaju, vidili su da je prošli post malo odskaka od prijašnjih… E pa, i ovaj će (vidin da ona sentimentalne gluposti ne kupe dovoljno komentara :-p)! Ma, bolje pisat o svemu i svačem nego o onim mojim glupostima... Osim toga, nisan vidila a-mana već sad 3 tjedna, tako da ni nemam baš o čemu pisat, osim ako ne želite čitat o knjigama koje ja čitam ili o kavicama s nekim tamo ljudima, mislim, mojim prijateljima, al nema se tu šta uzbudljivog pričat, možda je jedino zanimljiva činjenica da su to sve moji prijatelji iz bivšeg razreda, ljudi iz mog Grada, ili neki prijatelji iz Splita, ali non of them ima ikakve veze s mojim sadašnjim razredom… Ali o tome ću sa svojim psihijatrom (ovo je, ka, šala :-p), ili da pričam o nekim glupim izlascima koji mi apsolutno ne znače i na kojima se pravim da se zabavljam…?! Al ostavimo to, evo šta je tema ovog posta: moja prija iz razreda, Punkerica mi spržila cd sa točno 264 pisme Ramonesa ovo lito… Mislim, prošlo…Hmmm… Još ih nisan sve poslušala, ko će ih tolko… Al moran priznat, jedna pisma me se tolko dojmila. Evo lyricsi:

Spiderman, Spiderman
Does whatever a spider can
Spins a web any size
Catches thieves just like flies
Look out, here comes the Spiderman

Is he strong? Listen Bud
He's got radioactive blood
Can he swing from a thread?
Take a look overhead
Hey, there! There goes the Spiderman

In the chills of the night
At the scene of a crime
Like a streak of light
He arrives just in time

Spiderman, Spiderman
Friendly neighborhood, Spiderman
Wealth and fame, he's ignored
Action is his reward
Look out, here comes the Spiderman

In the chills of the night
At the scene of a crime
Like a streak of light
He arrives just in time

Spiderman, Spiderman
Friendly neighborhood, Spiderman
Wealth and fame, he's ignored
Action is his reward
To him, life's a great big bang up
Whenever there's a hang up
You'll find the Spiderman!

I sad se vi čudite zašto mi je pisma zakon, kad imaju gomilu boljih i poznatijih pisama!? E ljudi moji, ovih tjedana otkad nema škole samo jednu stvar ne propuštan, ma di bila, nać ću tv i to pogledat, a to je SPIDERMAN u 15.05 na HTV1 ili repriza ujutro u 10.30 ako prispavan onog popodne ka danas (ali ne brinite, vratin se u 11 nazad u krevet)! I sad vi blido gledate… E pa gledajte i dalje… Sinoć san pogledala i prvi dio filma (danas ili sutra planiran i drugi!) na DivX-u…
E ljudi, koliko god obožavan crtić, toliko mi je i film bija super… Ne znan zašto, ubijte me, u taj se crtić tolko uživin da nema te stvari (ili osobe) koja bi me odlipila od ekrana. Ža mi je šta traje tek 20 min, pa ako ih neko ima sve na kazeti...
A film… Bilo mi je koma kad san čula kako je neki lik piva nešto u podzemnoj i onda upadne stih od Ramonesa, točno ta melodija i riči: «Look out! Here comes the Spiderman!» Ili kad on kaže Mary Jane na jednon krovu kad je spasi: «Your friendly neighborhood, Spiderman!» Baza!!!! Bar meni, anyway…
I onda na kraju filma kad on razmišlja pa kaže: «No matter what I do, no matter how hard I try, the ones I love will always be the ones who pay.» Ali onda, on, Spiderman the Mighty zaključuje: «With great power comes great responsability. This is my gift, my curse!» I skužajte ako san štakod krivo napisala…
Nazovite me diteton, nazovite me budalon, briga me, ja obožavan Spidermana!!! Dobro, i Superman i Batman su zakon, al Spiderman… Heeej, ljudi, on je junačina… Ima čovik i karakter, super mi je kako je na početku bija mali štreberko kojeg su svi zezali i ignorirali… A onda je posta faca… E da bar ovde ima koji radioaktivni paučić… I kad smo kod paukova, pročitala san na jednon blogu među zanimljivostima da tijekom života u snu progutamo 70 insekata i 10 pauka!!!! Fuuuuj! Ljudi, držite usta zatvorena odsad i spavajte duboko pod pokrivačem…!!! I da se vratim na temu (uff, u zadnje vrime kod mene same digresije): ima i predobar kostim, nije pederast kad Supermanov, ni premračan sa ušesima ka Batmanov… mmmmmmm, da bar ovde ima koji takav… I još kad mu se ocrtavaju listovi kad negdi čučne……. aaaaaaaaaaaa………
SPIDEY, BE MY NEIGHBOUR!!!!!!!!!!!

Evo, taman san čitala članak i komentare kod jednog poštovanog Spliće punkera, a već mi se dosadilo jadat i pisat o tin glupostima, pa evo osvrta na to…
Čovik tvrdi da je alternativna scena u Splitu mrtva… A s njim se slažu i njegove poštovane kolege… Ljudi, nemojte me krivo skužit, iman 16 godina, ne živin u Splitu nego u jednom Gradu u blizini… I ne “furam” se na neku alternativu... Mislim, slušam je, ali imam svoju vlastitu filozofiju, ne priklanjan se lako tuđin mišljenjima i tuđin stavovima, guram svoje, nit se oblačim tako, osim ako me neki film ne pukne… Isto tako imam prijatelja šminkera, normalnih ljudi, ali i alternativaca, koji su to na ovaj ili onaj način… I većina nešto i radi, ne sidi na zidiću i samo loče… Ljudi imaju svoje bendove, furaju svoj stil, rade nešto… Isto tako u Splitu ima gomila bendova…
Priznajen, tolko i ne pratin tu scenu, ali neka su imena došla do mene (ima ih još za koje nisan sigurna jesu li 100% iz ST), a neke je spomenija i kolega blogger Punker, pa ih samo kopiran: Justinsovi Johnsonovci, STress, Đubrivo, Quick Brown Fox, Edip Mamú, Pas Maters, Infusion, Empty Walets, Mentalni Otpad, Belpace Noise, spk, Frakcija, Djeca... A da ne spominjen Leut Magnetik i The Beat Fleet (T.B.F.) koji su uspili i objavit svoje albume, tbf njih tri.. I sad ćete vi meni reć da Mlađo, Saša, Luka, Nike, Ogi i Jan nisu ništa napravili, da se ne trude, da ne promoviraju 'their cause'?! Da niko od ovih momaka i cura nije ništa napravija (o da, ima među tin mladin ljudima i cura!!) bez obzira koliko in je godina, od 16 do 40?!
Ne znan, meni se stanje ne čini tako crno… I ne mislin da se svi oni koji se viđaju po Splitu samo prave alternativci… Čisto sumnjam da je lik kojeg san vidila na Novu koji je priša priko Rive u nekin uskin kariranim hlačama sa ogromnim lancima i izbrijanon glavon ili onaj na Općini sa irokezon folirant?! Al i da se samo prave, pa zar van to ne bi tribalo laskat?! To ipak znači da su alternativci cool?! Da su in uzror, da in se sviđa ta filozofija, da žele i oni minjat svit, samo možda ne znaju kako? I to u vezi anarhije… Zašto mislite da niko osim vas ne zna šta je to? I da se nikom drugom to ne sviđa? Kaos, bezvlađe, sloboda… Ne tribaš bit punker da bi stremija tome, pogotov kad si teenager i buntovnik bez/sa razlogom, i ne želiš bit ka drugi (bar neki, aj)…
I samo mi nije jasna teza da se punkera triba bojat, a to je isto izjavljeno od jednog punkera??? Priznajen, ljudi su se čak i pripali te dvojice, meni su likovi samo bili zanimljivi… I jadno je šta su ih se ljudi pripali, pa to je samo normalan lik ka i svi drugi samo šta se drukčije oblači i ima drukčije stavove… Šta se niko ne pripadne cura koje polugole šetaju po Rivi? Ili onih šupljoglavih idiota i idiotkinja?! Mene je više straj njih, iskreno…

I e da, nemojte mislit da san sama izmislila naslov, to je stih upravo od jednog od onih ST bendova! A valjda oni znaju šta in se događa sa scenon? I iskreno, čak je i mene naveja na dizanje sa zidića, sad samo triba smislit šta dalje…

Milijuni parkova, milijarde klupa, i sve su prazne i iste… Osim jedne, ispod čempresa, najdalje od puta… Više nikad ne želin tin puten proć, ni ovin Gradon hodat kroz one ulice, sada tako prazne dok po njima liju proklete kiše, kap po kap… Svaka ulica, svaki korak, svaka praznina u srcu… To lito koje nikad neće bit naše… Želin te zaboravit, ne znan koji mi je vrag… Puštan te, leti, odleti od mojih misli, ne želin se nikad više sićat okusa tvojih usana od one noći kad je padala kiša usrid vedre litnje noći… Stisli smo se jače nego ikad… Toplina je prelazila s tvog tijela u moje, iz naših srca u svit, bure ko da i nije bilo, a kapi kiše ko da nisu šibale po našim licima… Srce se spremalo prsnit, a ti si mora otić… Bila je ponoć i tvoj zadnji autobus je triba stić svakog trena, a ja san te pustila jer san znala da ćeš sutra opet doć i da će sve bit još i bolje… Sve do onog puta u busu kad san te vidila, a nisan ni znala da je zadnji put… Vraćali smo se oboje iz Splita, svak u svoj gradić i slučajno se sreli u autobusu u koji više nisan ušla od tad, ali svaki put gledan u njega u nadi, u čežnji, a suze mi naviru na oči dok se sićan ovog lita i svega šta je bilo… Bila je to utopija koja je postala stvarnost, a onda se odjednom rasplinila, nestala je kao zametena vihorom, prohujala je s vitron šta me još uvik šiba…

Mislila san pisat o dočeku nove godine, o staroj, o gomili toga, ko mi je čestita, ko nije, ko mi je diga živce, kakvo je bilo društvo.. Al neću, ne da mi se… Niko to ne želi čitat, a ja stvarno ne želin s tin pilat…Al eto, zato, upravo slušan muziku na compu, i to onu listu koju san nazvala “sad”… I taman je pisma od Tine Turner ‘What’s love got to do with it?’ Mrzin tu pismu isto koliko mrzin i njegov razoružavajuć osmijeh i blagi pogled… I čestitala sam mu Novu, a on nije odgovorija…

You must understand
though the touch of your hand
makes my pulse react…
… It may seem to you
that I'm acting confused
when you're close to me…
… I've been thinking 'bout my own protection
it scares me to feel this way…
… What's love got to do, got to do with it
Who needs a heart when a heart can be broken?!?!?!!

Osjećan se općenito jadno ovih dana, pogotovo ako pada kiša… I onda još slušan ove glupe, depresivne pisme, sad je na tapetu od Bon Jovija ‘Love hurts’. E, tu obožavan, i predobro sve lipo kaže:

Love hurts, love scars, love wounds
And marks, any heart
Not tough or strong enough
To take a lot of pain, take a lot of pain
Love is like a cloud
Holds a lot of rain
Love hurts......ooh, ooh love hurts
I'm young, I know, but even so
I know a thing or two
And I learned from you
I really learned a lot, really learned a lot
Love is like a flame
It burns you when it's hot
Love hurts......ooh, ooh love hurts
Some fools think of happiness
Blissfulness, togetherness
Some fools fool themselves I guess
They're not foolin' me
I know it isn't true, I know it isn't true
Love is just a lie
Made to make you blue
Love hurts......ooh, ooh love hurts
ooh, ooh love hurts

A jebiga, nisan ja kriva, osjećan se preglupo, prejadno nakon svega šta se prošle godine izdogađalo, nisan još ni pribolila onog lika, Prvog, a evo već sranja s drugin… Life’s not fair at all… Ma, sama san kriva, hvala Bogu, šta si to dopuštan… Evo sad Gunsi sa ‘Don’t cry’… Aj neću vas gnjavit s tekston te, ionako je sa strane… A jebiga, ta me ne tješi ni ne rastužuje, samo mi se spava od nje… :-) Ma, ne brinite se, bit ću ok za koji tjedan kad počne škola, kad više neću imat vrimena za razmišljanje (LOL), a onda ću se valjda prestat i samosažalijevat…aj, čujemo se… Valjda… Al već san tolko postala ovisna o ovom blogu pa će to ipak vjerojatno bit brzo, a ionako neman šta radit... Ciao…