Ah, kad već radim neku polureviziju, ustvari istresam dušu više radi sebe same nego drugih, onda moram doktaknuti i svog "?!" zadnjih godinu dana...
Ipak, vidim, ima barem jedan koji me prati i pamti, pa će se on sjetiti priče o Plišanom Medi, a oni koji to ne znaju...ma nek potraže stare postove :)
 Za koji dan bit će godinu dana kako smo se upoznali, i moram priznati da ne mogu vjerovati sama sebi da sam godinu dana potrošila na nadanje i sanjanje o njemu...
Na početku je bio predobar prema meni... pazio me, mazio me, uvijek mi se javljao, pisao predivne porukice, pričali smo satima na mob...
U međuvremenu je skinuo 20 kila, istesao se i pretvorio od lika koji je ličio na dobricu aka Plišani medo u opasnog predatora koji više liči na rasnu Panteru.
Promijenio je stil oblaćenja, iz nekih odijela i hlača bez forme i oblika se uvukao u predobre traperice, sportiva majice ...čisti sex!
No ono najbitnije, bila sam tako jako sretna, sretna zbog same pomisli da je on u mom životu!
Tamo negdje u proljeće, nakon skoro pola godine poznanstva konačno je pao i prvi sex...
Uh... Jest da je bio na zadnjem sjedalu i na jarunskom fukodromu, ali nešto tako dobro odavno nisam iskusila...
Što se sexa tiće, ja sam moderna dizelašica... Možda sam malo tromija u startu, ali tko shvati kako funkcionira moj okretni moment i turbo ;) ... e taj se zna i izguštat :))) ...obično mi prvih par puta sex nije nešto, dok se malo ne naviknem na čovjeka, jer svatko ima svoj neki ritam, način, stil...
 Međutim, s njim je bilo kao da smo stvoreni jedno za drugo... Odmah je sve štimalo...
A i njemu je bilo dobro, i bio je sretan ko malo dijete kad me vraćao do auta... Još mi je rekao da nije htio da to bude prije, da ga se ne zasitim prebrzo...
I od tada je sve nekako krenulo u malo boljem smjeru, ali i dalje nekako presporo, držao me na odstojanju...
Sex sve bolji... te stvari se mogu fejkati u jednom dijelu, ali nakon što bi osjetila kako se on trese i gubi u mom naručju, znala sam da je i njemu sve to bilo više od obične ševe... meni je bilo toliko dobro da sam ja mislila da ću se izgubiti pa sam počela kočiti stvari...Tipa on me primi za ruku, ja ju izvučem...on krene radit neke planove, ja mu ne vjerujem...
A onda se dogodilo to sa mojim poslom, bila sam u komi, bila sam izvan sebe... tražila sam ga da popričam s njim o tome, tražila sam rješenje... trebala mi je podrška konkretna, a ne samo u riječima...
A on je htio da budem vesela i nasmijana i da mu ispunim neke njegove fantazije... sexualne, ovakve i onakve... I cijelo vrijeme da ja njemu neću napraviti ništa, a on meni sve šta poželim.
Hm. Istina, pomogao mi je oko posla, bio tu i slušao me, pomogao bi mi manje više uvijek kad bi ga tražila, ali nisam nikad tražila nešto previše... Ali da je bio super, i nije.
Nalazili bi se po kavicama, pričali, smsirali... Ali to je sve. Nije me izvodio, nismo izlazili zajedno, od silnih obećanja o nekim izletima i svašta nešto, na kraju ništa. Koliko god da sam ga obožavala u tom trenu, falila mi je ta jedna mrvica kao dokaz da mu je stalo do mene, a ne do nove igračke... I sumnjala sam sve više u sve njegove riječi...
Otišla sam na more, čuli smo se telefonom prvo stalno, pa sve rjeđe...pa je krenuo obećavat da će doći do mene, pa nije ...I tako sam ja nakon mjesec dana i njegovih par odjeb poruka popizdila i napisala mu da mi je s njim bilo predobro i da sam mislila da bi moglo biti i puno više, ali da očito njemu nije bilo tako dobro ...bla bla.. 3 poruke dug sms.. i ako kaj misli napraviti nek to bude ovaj tjedan, ili nek bude čovjek i nek mi kaže da se ne nadam pa da tražim sreću s nekim drugim.
Naravno, nikakvog odgovora... I prekid kontakta od mjesec dana. Ni on ni ja nismo slali poruke.
A onda sam se vratila u zg, i zbog nekih problema, a možda mi je to samo bio izgovor, nazvala sam ga da se vidimo.
Trebalo je tjedan, dva dok je našao vremena.... A onda smo se našli na kavici....
Odlučila sam se držati neutralno, kao da nikad ništa nije bilo, i držat se samo poslovnog dijela priče.
Ali on je krenuo s time kako dobro izgledam (ok, i meni se srce slomilo kad sam ga vidla, kad je sjeo kraj mene i onaj njegov miris... predobar mi je...), pa jel sam ja to malo smršavila - a nisam, zapravo sam natukla koju kilu - da mu skroz dobro izgledam, da vidi da imam novi mobitel, a njemu nikakve sličice neću slati...bla bla... Ja sam naravno samo iskomentirala da je on odlučio da će biti tako...
Pa je krenuo objašnjavat... i nije se dao prekinuti mada sam rekla da me zapravo ne zanima...
Ali uglavnom, njegove riječi su da je on mene sebi silno želio, da je sanjao i maštao o meni, a ja sam bila tako hladna i zatvorena prema njemu, nisam mu ništa vjerovala i nisam se htjela potruditi oko njega... i njemu je uletila prijateljica koja se trudi oko njega, koja mu ispunjava sve želje, i da mu je sad super i fantastično, da je dobio više nego je mogao sanjati, i da drugo više ne treba.
Mogao mi je slobodno opaliti dva šamara, manje bi boljelo.
Ja velim ok, drago mi je zbog tebe. A šta drugo da mu velim? Došlo mi je da se srušim i da plačem tamo ali to je to... njemu je super.
I onda ostanemo sjedit još sat vremena mada je on par puta rekao da ima drugi sastanak, i insinuirao da je taj sastanak sa nekom ženskom i poslije će "radit", no na taj super sastanak je na kjraju kasnio jer je sjedio samnom i dok je trebao već biti tamo gdje je krenuo ... I u međuvremenu mi je pregledao mobitel i nek mu pošaljem slike u toplesu i nek mu pošaljem još koju sliku - ?!
I jel su to meni još narasle cice i da kaj brijem o silikonima, da imam savršene ...
?!
A super mu je dobro s tom novom ?! A pogledom me guta, i svako malo me dodirne koljenom ispod stola i naslanja se uz mene, i osjećam da bi me najradije tamo na stolu povalio...
Na kraju sam se ja ustala i rekla da idem, jer više nisam mogla izdržati to mučenje i te poglede.
Nakon toga smo se čuli skoro svaki dan telefonom dobrih deset dana... Malo je on mene zvao da mi kaže šta je napravio vezano uz taj posao, malo ja njega...i svaki put bi okrenuo na neku zezanciju i insinuiranje .... ali kao, nebi on, jer ja sam mu tako zatvorena....
 A ja sam izgubila totalno volju i nadu, i sve me pokopalo tako da nemam volje više za njega.
Strahovito ga i dalje želim, sve me boli od pomisli, taj susret me ranio skroz... i najgore je šta osjećam da ta njegova priča o toj novoj ne drži vodu, ali kad je on tako odlučio...
I kako da više vjerujem svojoj procjeni nečijih osjećaja kad sam i opet ostala sama?
U međuvremenu mi je s nekim porukama i ponudom za večeru "koja može prijeći i u nešto drugo" uletio jedan dugogodišnji prijatelj koji mi je oduvijek bio napet, ali nisam htjela miješati posao i ljubav u to vrijeme...
Pa sam se nekako ponadala da ću i ja krenuti dalje i zaboraviti svog Medu... I prepustila se toj ideji, fokusirala se, uvjerila samu sebe da će to biti bolja varijanta jer je on eto, rekao da će doći po mene i da idemo u grad na večericu.
Pa tako nisam nazvala svog Medu kad smo rekli da ćemo se čuti.
A nije ni on mene...
Žao mi je... On mi je bio...zaista sve što mogu tražiti od muškarca. Znam da sam si sama kriva jer istina je da sam bila rezervirana, i da mu nisam baš vjerovala...
Ali, ako me tako silno želio i sanjao kako kaže... malo je onda odustao prebrzo.
|
