Posvadila sam se s malim oko dolaska na more. Možda sam ja preosjetljiva, ili možda previše očekujem, ali ne mogu si pomoći...Pogotovo kad mi je spomenuo da će možda doći na dan, dva me posjetiti, i - a ja ću ići solo s dečkima na more.
Popizdila sam. Uglavnom, na kraju sam mu rekla da mi je dosta te teme, i svakodnevnih njegovih smsova da bi možda došao, da sam mu već tisuću puta rekla da je pozvan, i AKO ŽELI neka dođe, ali da nema nikakve prisile da mora. Nek dođe kad i s kim želi, i bude kod mene koliko želi, a onda nek ide kamo i s kim god želi.
I da je naš odnos baziran samo na uzajamnoj želji i pružanju u užitka i da zbog toga tko smo, ne možemo imati nekakva očekivanja pa time niti obaveze jedno prema drugome.
Nije mi ništa na to odgovorio. Naravno, cijela jebena svađa je išla preko sms-ova.
Neke stvari mu jednostavno ne bi mogla kazati kad bi čula njegov sexy glas... A on vjerojatno nema para da me nazove.
I tako ljuta sam pristala na poziv za izlazak onog mog klupskog kolege iz susjednog grada. Ok, osjetila sam ja da sam mu simpatična ali zaista nisam očekivala ono što sam čula...Sve je bilo divno i krasno, cugica, šetnjica... Tu i tamo neki kompliment, neka rečenica koja se ne očekuje od oženjenog muškarca. Pričali smo, i to prilično otvoreno, i o njegovom braku, kako se oženio itd itd... Da stvar bude bolje, nije se oženio radi djeteta, dakle nije bilo prisile, imaju dobar brak koliko sam shvatila, i još nisu proslavili niti prvu godišnjicu... Ja sam njemu ispričala o malom... Da stvar bude najbolje, moj mali je u toku večeri poslao par totalno romantičnih smsova.
Otišli smo se voziti malo u mom autu, jer planira kupiti takav, a i obećala sam mu đir još davnih dana, kad smo se poznavali samo virtualno. Vozili smo se, jurcali po gradu, sve je bilo ok, vratili se na parking do njegovog auta. I ostali sjediti u autu. I onda je krenula priča... O tome kako je auto samo divan dodatak meni, da naglašavamo jedna drugoj karakter, da sam ja predivna...I da je on praktički već mjesecima fanatično zaljubljen u mene, da ima folder na kompu u koji sprema moje slike s foruma, moje postove i sve što pronađe o meni !  Da je zapravo dugo planirao kako bi me upoznao, da mi je već jednom prišao i htio se upoznat ali da ga nisam registrirala (?!) , i da je bio strašno sretan kad je vidio da dolazim blizu njegovog grada, i kad sam pristala na piće. Da je puno maštao kakva sam uživo, ali da je svejedno ostao zatečen sa dojmom koji ostavljam, i da je sve u stvarnosti puno, puno bolje.
I da li bi mogla prevariti svog malog. I da ne mislim kako on ima običaj varati ženu, jer je došao na tu ideju tek kad je vidio mene. P R E S T R A Š N O.
Zapravo, zvuči strašno, ali moram priznat da me nije bilo nimalo strah ili mi bilo neugodno jer, čudno, aliosjećala sam se od početka totalno ugodno u njegovom društvu, kao da ga poznajem godinama ... A i cijela priča i sve što je on meni rekao je bio izrečeno na način da ni u jednom trenu nisam pomislila da imam posla s fanatikom, već sam u svakoj njegovoj riječi i njegovom postupku osjetila da sam ja njemu zaista posebna. Tako da mi je to sve ustvari imponiralo, nisam već dugo čula tako iskrene komplimente, njemu su na meni divne sasvim neke obične stvari i zamjetio je neke detalje koje zaista može primjetiti samo osoba koja je iskreno zainteresirana, u bilo kojem smislu. A i moram priznat da sam se guštala kak se mučio da me ne pokuša dodirnuti ili nešto... A vidlo se da mu ispod hlača boxerice valjda već pucaju.
Ne znam - možda samo dobro prikriva, možda je samo mislio iskoristi priliku zato jer sam se, eto posvađala sa dečkom pa valjda misli da ću se ići svetiti ili ne znam šta... Nebitno potpuno da li je on PREMA MENI bio iskren ili ne.
Mene je zgrozilo to što je zapravo samo moja odluka da se ne želim poševit s njim tog čovjeka spriječila da ne prevari ženu. I ne da bi ju prevario samo to veče, on me pitao da li se može nadati da će možda ipak nešto biti... Da će mi se javiti kad dođe u Zg za koji tjedan, možda se predomislim. I sve je isplanirao, u detalje, kako je on zamislio tu našu vezicu...
Što je najgore, dečko je totalno, totalno simpatičan, i da nema svog malog, kad već on ne osjeća obavezu prema svojoj ženi i braku, vjerojatno bi to bila jedna slatka ljetna avantura. Ah, da... Mlađi je od mene 3 godine, a on je mislio da sam ja čak mlađa od njega, pa je malo zatiltao kad je čuo koliko imam godina.
Rastali smo se u 4 ujutro, poljubio me ali mu nisam odgovorila na poljubac. Nije se naljutio, al je baš bio utučen.
Dok sam se vozila nazad kući, malo sam razmišljala o svemu, i shvatila da mi moj mali očajno fali, i koliko mi je divan, i koliko ga obožavam... Kad sam došla doma, još sam u krevetu jednom išla čitati te zadnje porukice ... i skužila jebeni upitnik koji prije nisam vidjela, a koji svemu daje sasvim drugi smisao .... Pisalo je: a ja ću ići solo s dečkima na more ?
A jebem ti...koja sam ja krava živčana! Glupi sms... Pa ko mala djeca, skoro sam prekinula s njim jer sam krivo pričitala...
Ne znam da li zbog svega zajedno, ili te naše svađe, ali toliko sam napaljena cijeli dan, da me sve boli.... Cijeli dan ga osjećam u sebi, njegove dodire po cijelom tijelu, njegov miris i stalno mi je u mislima...
Čuli smo se tek popodne – jadao mi se da mu je užasno teško raditi, da se probudio napaljen, da mu cijeli dan stoji, i da mu užasno falim i da je lud koliko me želi...
Jel moguće da smo tako povezani, da se tako osjećamo? Ili je to samo zbog punog mjeseca...
|
