Ovo je tekst koji sam danas dobila elektronskom poštom. Izvornog autora ne poznam, ne kradem autorska prava i ne polažem nikakvo pravo na originalni tekst. Joj ovo je bilo naporno. I nekak blentavo, ali čuj, da ne bi posle bilo...

Dapače, pozdravljam generaciju (kao autor nije isključeno nečije dijete s kim roditelji još razgovaraju, hm....). Izvanredno percipiran generacijski trenutak, a ja bi crkla da ne iskomentiram. Rekel mi je nedavno novinar Nove TV, sa svom pratećom si kamermanskom svitom - da baš nisam tak JAKO stara da krepam i to, i onda su za Novu TV naravno ipak izrezali i to i dio di sam opanjkala Jacu.

Spomenuti tekst pisan je kak je pisan, a ispod je moja iskrena i promptna (jebate kaj sam si fensi da ne velim šik, za one iz moje prastare generacije) komentaristička seansa (danas je definitivno nekaj u zraku). Isključivo zato jer ne znam lupiti boju na blog a da bi se međusobno razlikovali.
Alzo daklem:


Osjećate se starim/starom?
/Naradno da ne!/

* Ljudi koji se ove godine upisuju na fakultet rođeni su 1991.
- Ma daj! A da! Ko da je upisati faks danas - sam tak. Nebuju studenti iz cele hrvacke stali u sve zagrebačke faksove, pazi kaj ti velim!

* Za njih je Tito samo još jedan lik iz povijesti.
- Pa kaj. Ko i za mene onaj Napoleon.
Tu su deca na gubitku. U Turskoj spomeneš Kemala pašu Ataturka i Tita, svi odma sve znaju, odma se bratime s tobom (uz kavu ili čaj, da ne bi bilo!)
Ja sam Titeka jemput vidla na Zrinjevcu za koji sam zgleda doživotno vezana odonda, Titek je stajal s drugaricom Jovankom u otprtom belom Mercedesu, polako su iz furali, razmeš, niko nije pucal ni iz praćke u to vreme. Na cesti nije bila gužva, nismo ni znali da bu prolazil. I onda mi je mahnul i sva sam si bila tak važna i prenavaljala sam se. Danas bi to bilo da sam si bila fensi i cool i cosmo, ke ne?
* Dan Republike - 29.11. ? Koje?
Domaću svinjokolju buju i tak zabranili kad uđemo u EU, pa vjerujem da ni moja generacija ne zna više praf za praf čemu je osim trančiranja pajceka služil 29. 11.
* Vrlo vjerojatno ne znaju što je štafeta Mladosti.
Nije li se to pisalo Štafeta mladosti? Štafeta Mladosti? Mladost izdavač - osim kaj su po cijenama viši, no dobro. Tito je i tak Bik a ne Blizanac, dakle nije trebalo noriti 25. 5. Ali uvijek je dobro malo noriti, viš po meni.
* Nisu nikad bili Titovi pioniri.
/BOGU HVALA NI FRANJINI)
* Ivo Lola Ribar - neki novi pjevač?
(Ištvan Bećar Pecaroš, Molim moja baka je original Madžarica bila. A ovo je tak stari štos da bu možda i upalil).
* Ne znaju 'ko su Tihi i Prle ili Mirko i Slavko.
E, to je šteta. Divota, gle: Veli Mirko - Slaaavko, pazi, metak! A Slavko (pomaknul je bulju 10 cm ulijevo) veli Mirku: Hvala Mirko, spasio si mi život!
A Prle, jebate, to ni Sančo ne zna, Sančo, seti me sutra na poslu da ti sestra objasni.
* Za Boška Buhu da i ne pitamo.
Kaj Boško Buha. Jebate, a Budaletina Bursać, pardon, Nikoletina Bursać?
* Zar je moguće da je Olimpijada stvarno održana u Sarajevu,a Univerzijada u Zagrebu?
Nemreš bilivit, za Zagreb se sećam, a po tome kaj je moja nećakinja - tada u Boru (SR Srbija da ne velim bivša Jugoslavija te 1987. slikana u T-shirtu -
koji se tada zval majca s kratkim rukavima) sa simbolom Zagija. Sliku sam dobila iste godine kad se rodila njena sestra od tetke, a koju sam ko luda hranila da bu brže sita da mogu ići delati ko rob za ideje onog bivšeg, Bika, bivšeg joj oca. Bog mu dal zdravlja i bar 120 godina života. P.S. Jebo sliku svoju pa bio sporcki prvak bivše Juge 44 a ne samo 4 puta!
* Zar su Iran i Irak ratovali?
Nikad čula. Ja sam pacifistkinja.
* Sjećaju se samo jedne Njemačke.
A jesu ljudi zlopamtila, brate slatki. Pa kaj i nije bila početkom 20. stoljeća samo jedna Njemačka? A gleč: Momentalno i tak imam svu garderobu second-hand (cvajte Hand) iz Njemačke, a oni su nas navodno dvaput napadali. Priča se. Viš kaj povijest dela nezamislive stvari, pa onda uči povijest i reci detetu: Ovi Njemci su jahali po nama dvaput u prošlom stoljeću, a ovo kaj nosite i vi i ja šalju ti isti. Hm... Ne, ne, povijest definitivno ne.
* U njihovom životu AIDS je oduvijek postojao.
U mom životu srećom nije, a kak stvari (ne)stoje, ni nebu.
* Izraz: "Zvučiš kao pokvarena ploča" njima ništa ne znači.
Šteta. Fakat. Opće ne znam kak buju mladi preživeli. Zato sve ploče čuvam, skup s tom izrekom. Gramofon mi je bivši sjebo (eh da samo gramofon).
* "Ratovi zvijezda" izgledaju vrlo lažno, a specijalni efekti su komedija.
Uvijek bili. Pravi SF mož doživjeti samo u državnoj službi.
* CD je pusten na tržište osam godina prije njihovog rođenja.
Sin moje prijateljice je svojedobno pao u frenetičan plač kad mu je mama, s njegovih 8 godina, rastumačila da sve to oko njega, zgrade, drveće, parkovi, svijet kao takav, dakle - sve - nije nastalo isključivo radi njega. Preživel je, srećom, a zahvaljujući takvoj mami. Sad studira. I misli raditi kao profesor, a da on tumači novim generacijama da nije sve nastalo radi njih, sve da ne riknu jednom u neznanju, nespokoju i nedoumici (Ovan u horoskopu).
* Zar su postojali i crno-bijeli televizori?
Kaj jesu? Ja se sjećam dok televizora opće nije ni bilo, boktenemarad. Nisu mi opće falili. Imali smo cigle /za gađat drugoga u bulju/ prazne kantice od farbe, stablo šljive čiji plodovi nikad nisu stigli sazoriti i špriherice i kutije od Primofke bez filtera, osim ak je staroj trebalo za potpalu, a jer se novine nisu kupovale. Nije bilo love za novine. Stara je i krojeve za kostime kaj je šivala - šnitove, delala iz novina kaj je stari eventualno donesel iz NIK-a.
* Oduvijek je postojao video.
Naravno. Moja stara se po bratovoj molbi prenavljala, nakićena do boli, držala je u ruki krojačke škare ko cvikere (ne očale, nego cvikere, a to vjerojatno mladi ne znaju kaj je, to fali u nabrajanju!!!). I pjevala Karmen ili nekaj iz Ere s onoga svijeta, ono Florami i to, znala je sve opere, ko prava operna pevaljka i buraz je opal sa stolca od smeha držeći se za trbuh. A mene je bilo sram.
* Većina ne može ni zamisliti kako je uopće postojao televizor bez daljinskog upravljača! O, strahote!
Pa jasno da je strahota. Isto kak je jasno koja je strahota bila ovo: Pomisli: Moral se TV (da ne bi bilo primisli) zagrijavati tri minute, onda je još slika bežala, pa je mama to popravljala udarcem šakom po TV-u, jer je krepal neki gumb čija je to bila primarna funkcija. Posle operacije kuka je to radila udarcem štapa po TV-u, a kad je TV skroz odustal od duela s mojom starom, onda je samo lupila štakom o pod. Žena od tehnike, nema tu.
* Rođeni su kada je već oko 10 godina postojao "walkman".
E moram priznati da sam stara, tu popuštam. Sjećam se prve vijesti o vokmenu, koja je izašla u "Ilustrovanoj politici" i bil je na sliki neki padavičar koji je s vokmenom bežal po nekom parku u Americi, nije još bilo džoginga, samo je čovek bežal po parku. Taj vokmen je bil dimenzija srednjeg radio aparata - i to je bilo napisano nekak u podrugljivom tonu. Meni je bilo to zapravo guba. Ne ton, nego vokmen. Usput, koristim nasljednika vokmena - mp3 - tek otkad mi je svoj mp3 u uho gurnula Biba, a Džeger je stenjal - AAeeeendžiiii - pa kak mi se dopal, kupila mi je isti takav za sve one rođendane iz svih godina dok se još nismo poznavale. A nismo se poznavale jer se ona tad još nije rodila. Al srećom ja nisam sitničava. Sad ima moj mp3 dve godine, a ja sam nešto starija.
Najčešće ga furam u torbi. Volim tišinu, osobito ako nešto obećava. Zato ga furam u 14-ici kojoj ovom prilikom spominjem oca i mater, a što slijedi u drugom postu ako ne natrči koji moj neandertalac i zagorča mi život usred stvaralačkog zanosa.
* Titanic je pronađen. Zar je i bio izgubljen?
E sad ga jebi. I meni su puno puta sve lađe potonule pa me niko ne pita za junačko zdravlje i ne jebe pol posto.
* Michael Jackson je oduvijek bio bijelac.
Nikad nas nisu predstavili jedno drugome pa me ne zanima, a deca i tak slušaju Štrausa, Vagnera, Čolića i cajke.
* Ti isti ljudi iduće godine svi imaju pravo glasa, pa vi vidite.
Jebate, ja imam 55 godina pa još uvijek nemam pravo glasa doma di ima i maloljetnika, pa čemu se onda uzrujavati*?
Ima još nekaj kaj nekom nije jasno?