(Would you please translate me to the second page of the street?)


Zovem onu Hitnu službu za dostavu. Express dostavu. City express.

- Halo, (veli ugodan muški glas), izvolite.

- Halo, dobar, dan, molim vas, je li to Pony express?

- Hm. Glečte, gospođo, Pony express je davno funkcioniral – gdi?

- Joj, uh, ajooooj, joj, a jeb.!, joooj, oprostite, znate, vrućina, a ja generacija malo ono....

- Gospođo, a kaj se uzrujavate po toj vrućini, osim toga, niste mi odgovorili?!

- A niš, evo, znam, znam, joj kak mi je neugodnjak, Wild West.

- Tak je, odlično. A gdi smo gledali kaubojske filmove?

- Pa, kino eto, Kozara, Kosmaj, mislim i tak, uh kaj sam se smotala.

- Savršeno, i još?

- Pa, Central kino.

- Gospođo, odlično, a glavna uloga......?

- Pa, Džon Vejn. I horsovi, kaj ne?

- Odlično gospođo. Prava zagrepčanka, čast mi je. Malo sam znate nostalgičan. Ubuduće, ak bute slučajno imali vremena opet za spiku sa vršnjakom, slobodno nazovite i tražite jedinog u službi ko je čul za kino Central, po broju s kog zovete osjećam da ste blizu. (Točno, fakin stari.)
Baš mi je ovo popravilo dan, vjerujte... Ako ste se zacrvenili, a gledaju vas, recite da sam vam hofiral. A sad, ako ste voljni, evo, poslušat ću vašu želju i odgovoriti na sva pitanja. Nekaj znam i o konjima, uglavnom dvonožnim. Daklem, ovdje City express, Zagreb, izvolite gospođo.

Prokleta bila ako lažem, a ne lažem ni to da mi je još i sad neugodno. Koja sam ja seljača, da Pony ekspreks, čovječe. A za kraj, pazi: Od nas 6 u daktilobirou niti jedna jedina fufa (osim mene) nije skužila da sam rekla poni ekspres, samo je Eva primijetila da sam postala purpurno zelena i veli – Seka, oš krepat, si popila amoxil (lek protiv high life tlaka), bu te šlog trefil, glupačo!!!