Vrijeme događanja: Prije kompjutora, drogiranja, mobitela, legaliziranih abortusa, presađivanja organa, u vrijeme čuvanja vlastitih obiteljskih problema u vlastitoj kući/stanu, u vrijeme kad smo dobivali naranđe samo za Božić, kad je moja mama prekrajala tatinu košulju koju je brat posle nosil dok ju brat nije i iznosil - pa posle prekrojila i za mene; što će dodatno reći: tekstil je bio kvalitetan a stara majstor svog zanata.
E u ta davna vremena nije bilo jelte ni Plavog oglasnika, a ima li sad, ne znam, jer ne znam više ništa osim ovog kaj pišem: a to je da jedno dete ne smeta. Al jedno ko nijedno. A dvoje previše. A nemreš imati, božem'prosti dijete i pol.

Nekak u to vreme se još čital VUS, koji posle nije izlazil u sredu nego subotu ili kak već, spetak ili sutorak, nema veze. I čital se Večernjak, jasno, nije bilo Jutarnjeg. Lista, ne seksa! (Teško je pisati a da pripadnici oba spola i oni koji se tako osjećaju shvate “bit suštine srži” (Z.Golub). I onda su se jedan Štef i jedna Štefica upoznali prek Večernjaka.

Oglasi su se davali tak da si išel tam negdi na Cvetnjak predati oglas, ak si obitaval u Zagrebu, kaj ne, ili doputoval. ILi nekak poštom, ne znam. A po mogućnosti da te niko poznati ne vidi, a ako bi poznati ušel, ti bi glumil gljivu, kao pišeš oglas da prodaš auto (kojeg nemaš) a poznati, koji je došel s namjerom da isto potraži komada prek novina, bi prodaval recimo frižider. Kojeg isto tak nije imal. Onda bi se setil naglo da mora u banku, taj drugi, a i red je jer je onaj prvi - prvi došel, a onda što je ovom prvom dalo vremena da ubaci želju za životnom partnericom babi na šalter, plati i zapali van. Babe su bile nadrkane, gledale su s pogledom koji je govoril: Bijedo ljucka i ti bi nekog. Ili: Kaj je ovome, zgodan, kaj si nemre nać komada? Ili: I ti ćeš nać neku jadnicu da joj zagorčaš život. Ili veli pogled: Fuj, ovaj je već 110. danas. Pa ga zajebe: Gospon, ovo vam se može štampati (štampati!) tek u idućem broju. Onda Štef recimo popizdi, ali kak ne želi opet sresti onog kaj prodaje imaginarni frižider, veli, ma nema veze, samo dajte, žurim se. Što je bilo realno. A kaj je i mogel, ni bilo 5 vrstih Večernjaka.

E a Štef je daval otprilike ovakve oglase: VSS inžinjer, razveden (ne svojom krivnjom) traži dobru čistu i vrijednu ženu. Boja kose nevažna. Debele isključene, starosti izmađu 27 i 28 godina. Po mogućnosti da je stambeno osigurana. Jedno dete ne smeta. /zlobna opaska autora: ništa on ne posjeduje pa ni ne navodi. Ali, mislim ono - pazi on bu se kao žrtvoval i prigrlil dete ali: po mogućnosti kad već ta puca ima to dete, da ga čuvaju njeni starci, a cura može biti i vlasnica kakve kleti v Zagorju, malo veće kuće na moru, da nema brata ili sestru s kojim bu dijelila nasljectvo, pa kakav auto malo bolji od fićeka i tak, niš zviška osim kaj njemu ne bi dobro došlo/.

Normalno da jedno dete ne smeta kad bu uletil u stan u centru grada. I uletel je, kaj nije? To kaj je dete brzo izletilo jer joj je s 2 banke bilo već debelo kasno vreme da se uda, to nije važno. Napravil Štef još dva komada posle. Pa smetaju li sad, ne znam.

Štefov poznanik Jura (koji je prodaval frižider kojeg je želil više od žene ali si ni mogel priuštiti jer je prvo trebal ženu da mu ga kupi) je isto tak napisal, jelte, VSS inžinjer. A propos, to su bili VSS inžinjeri nakon rata, drugog svjeckog, ak si imal kakav zanat, tečaj je trajal 6 mjeseci i dobil si VSS za 6 mjeseci.

Od kad sam se sretno rastala (naravno, pitajte bivšeg: svojom krivnjom) i ostala s dece komada dva, nemrem reći da nije bilo interesenata koji bi uletili u ovaj mali prostor. A svi imali “svoj” prostor, ali u prostoru tko – majkica. Pa nesme komada doma dofurat (ko da bi ja išla). Sreća da je kod mene dece dvoje. Jednom smeta student, drugom srednjoškolac. Trećem smetaju oboje. Četvrti prigovara mom načinu odgoja. Četvrti i pol ne prestaje pričati o bivšoj ženi, upomoć! Peti bi nekaj obavil da ne velim poseksal se, ali kak sam ga upoznala u društvu u birtiji i vidla kolko pije, uvalim ja njega svojoj “prijateljici”, fort je jaukala da nema kaj za potrošiti. Pa reko nek proba. A koja me kasnije nazvala a kaj mi je izgovorila fakat ni za ponoviti. A ja samo predmnijevala, nisam znala! Dakle normalno alzo kaj ne, niš od seksa. Da je čemu, već bi imal komada. Bitno je reći da su svi bili očevi po jednog djeteta (koje je jasno, živjelo s majkom).

I kak onda u svakom oglasu imaju hrabrosti napisati – jedno dete ne smeta, kad im je smetalo i vlastito. Napisala sam milijardu presuda o roditeljskoj skrbi o djeci nakon rastave. Ovaj čas bi se zaklela da nijedan otac nije tražio skrbništvo. A moja stara je govorila (prekasno, do onda je želila da se udam); kćeri, ne udaj se, ako se udaš, nemoj imati djece, ako imaš, imaj jedno. Ako se rastaneš a on želi, daj mu dijete.
Ja se udala, kad je spizdil dve (moje) kuće, kad više nije imal kaj uzeti osim mog života, dobil je ovrhu da iseli, ostavil mi dvoje djece. Alimentaciju ni u snu. I još mi preti.
E muški rode, i onaj moj sin kojeg volim tako silno da mu samo sestru još tako volim, i taj će jednog dana neku ženu zajebavat i ak bu imala dvoje djece posle pakla s nekim pripadnikom jačeg spola, rekel bu: A jedno dete ne smeta, al ona ima dvoje, evo mene mama natrag.
Pa dobrodošao sine, meni moje niti jedno dete ne smeta. Osim kaj bi vas povremeno zgromila, al kaj ću. A fakat šteta kaj ih nemam još. Ovak sam luda, onak bi možda bila pokojna.

Ma kaj! Tvrdim fakat da jedno dete ne smeta! Ne smeta ni jedno dete koje je rođeno kasnije. Nemoj zbrajati!