Per sonare
Kupila sam nedavno špaker prek web shopa.
Prođe 2,3,5 dana, a od špakera ni traga ni glasa.
Pošaljem Njima meilom...pitanje..reklamacije: A da ja naložim vatru
ispred zgrade,da kuham i pečem dok se dostavljačima upali lampica?
Bože kak sam nemilosrdna, ni čača me rođeni ne bi poznao!
Eto ti ih odmah popodne, zove jedan i pita : Gospođo Luce jeste doma?
Jesam, jesam... rekoh.
Stiže špaker veli on. Siđite ispred ulaznih eto nas učas!
Donesite mi špaker na prvom sam katu...samo što ne urličem.
A ne, ne, veli, dostava je samo do pred ulaz.
To samo kod nas ima da se dostava plaća do ulaza, a za gore trebam
unajmiti magarce, jadni nebili, polomili bi papke stepenicama.
Što vele Bosanci: Niđe veze.
A kažu da čovjeka možemo promatrati i kao muzički instrument,
jer i čovjek i instrument proizvode vibraciju koju možemo mijenjati mislima kako nam šukne.
Neusklađeni instrument postaje disharmoničan.
E pa tako i ja kad sam ga čula na telefon.
Nadvirujem se sa balkona totalno raštimana.
Kad sam ih ugledala kako stoje ispred ulaznih vrata, nisam se odmah
uskladila nego mi je počela para izlazit na uši...sve pišti i svira.
Malo je reči da je svirala violina, prije će biti kontrabas, i bubnjevi.
Vide oni da je vrag odnio šalu pa vele odozdo. Unošenje na kat prek firme
100 kn, a ovak 50 kn, za nas dvojicu...za kafe.
I bolje vam je kažem ja, aj vas vrag nosi nije, dolizite gore nema puno skala.
I tako jedva dorenali špaker.
E onda sam kupovala trosjed ali nisam se dala majci zahebat, tražim odmah dostavu na kat.
Rekoh ja njima...neću kupiti trosjed ako je dostava samo do ulaza,
da se svi susjedi izredaju na njemu.
A jok.
Upalilo je ..nije bilo redaljke.
PS:
Ma boga mi ne lupetam.
Raštimanost je kadikad na okrutno raketno gorivo
na kraju krajeva ...upali!
Oznake: Put prema sebi