Oddddkuuud moja suseda hihihi..zorom dolazi? pita dida Milki stojeći na odškrinutim vratima svoga stana . Valjda mu se učinilo da dolaze partizani jer on često juriša hodnikom a za njim gotovo uvijek trči njegova Zora a i njihova nafrizirana pudlica..av avav ..ma stari kaj ti je, jesi z uma sišel..

Jebeš projektanta koji je stavio vrata iza ugla pa moraš lovit krivine umjesto da utrčiš ravno.

Sitni sati, sitne oči, sitni glasić, nije bitno što je sitno važno je da on vidi bolje od mene a i čuje...

Uh pas mater , što sam se prepala. .horor.. a već sam zašla za ugao hodnika smijuljeći se da sam postala nečujna ha ha.
Treba mislit kao što misli Milki da neprijatelj nikad ne miruje. I jeste tako.

Jedina želja mi je obrušit se na krevet. Bila je lijepa večer, noć.

Pucam pogledom u njegova jaja ( i tako mu više ne trebaju) a on brzopotezno kao da mi je čitao misli stavi ruku, kao ona bi ga spasila. Sad se i Zora pojavi i na vratima i veli mu ..ajde Milki u krevet nema više partizana bog te ne ubio, gđa Lucija dolazi doma, pusti ženu na miru ...odi spat.

Ajme meni još najbolje da se spusti i neko s kata, da me vide u ovo gluho doba noći kako tumaram po hodniku Odnekud. To odnekud je veliko pitanje za njih. ehh

Kako bi ga sad napucala nogom i usput ga davila a on razrogačio oči i moli da pustim.

E ne puštam majke mi kad te nije Zora zadavila, ja ću.

Zna on sve moje manevre i onda kad hodam na prstima sa štiklama u rukama i kad se naguravam po hodniku saaaa.... i prstom upirem u špijunku na njegovim vratima.

Ali zna i što se događa i na gornjoj etaži a i na donjoj.. iispod nas. Jadni oni, nesmiju se ni poševiti a da on neviće Zori ,ajme Zora kaj to ronda, ono avioni dolaze brže pod stooooll. Valjda mu je neprijatelj stalno na umu.

Moram prvo proučit kako zauzeti rezervni položaj i razmislit o mišolovci iili kakvoj dimnoj ili pašteta - bombi, pa da mu za sva vremena više ne padne napamet izać pred vrata jer vrebaju noćne ptice i sa pračkom u ruci..

Nasreću nemam puno susjeda ..samo njega i njegovu Zoru koja više ne spava nego što spava, bojeći se da Milki jurišajući ne padne kroz prozor. Eto zamislite života takve žene...

Jadna ona !Neznaš jel bolje imati muža ili ne imati . Iako nemaš muža, jebi ga , imaš susjeda.

Opet pred vratima prekopavam torbu ne obazirući se kao na njega..., nema ključa..

A suseda vidim da ne znate, započe on tapkajući zamnom....umrel nam je gosn Rudi, dole iz kafića.

Kaj se čudite pita me on .. daaa, da Naš gosn Rudi odozdo iz kafica.. dok ste bili na moru, šapće on pljucajući, kao da slučajno ne probudi gornji kat. .Milki ostavi m susedu na miru boga ti.... viče Zora ponovo ,vukući ga za rukav pidžame.

Ma ne Zora pusti mee, nezna gospa Lucija ,sused Rudi je vmrel prije par dana dok je bila na moru... nastavlja on kao da nje nema i opire se a šav na rukavu pidžame pomalo popušta.. čujem puca. Puca rukav al pucam i ja.

Sam se tu zrusil, nastavlja on, hitna ga odpelala i ni se više vratil!

Da nije Milkija nebi ni znala šta se našem Rudiju dogodilo. Bez otpora se, sada kad je sve izmucao, predao teta Zori . Izvinjavajući se ona ga ugura u stan.

Aj fala bogu.

Ona mu zasad još nije neprijatelj a nisam još ni ja .Boga mi kad postanemo bit će gadno. Kad budem dolazila kući a njemu se pričine partizani. Neznam šta ćemo. Ili za mene bolje da se zabarikadira u ormar pa da zovemo vatrogasce.

Dragi Naš Rudi. Poćivaj u miru božjem! Dobar susjed si bio.

Njega kao ni mene nije bilo briga ko će koga i kad ... Sutra ću Našem Rudiju otići na grob odnijeti cvijeće i zapaliti svijeće. Zaslužio je!

Eto, šta ti je život..trčiš radiš ubijaš se i nestaneš a da ti susjedi ni neznaju.

Jebeš ovakve susjede kao što sam ja. Ali barem se tješim, da se nemoram bojat paštete pred vratima. Ili možda moram , ko zna, danas su svi "ošli na kvasinu"

Važno je da kome zapnem za oko, a za nogu ćemo lako..

Ma strava! :))