Subota je bila,tamo neke opet ratne godine, meni neradna,
dobro se sičan i nikad neću zaboraviti taj dan.

Idemo li večeras u Auroru?..pita moj bivši muž..
Meni se ne ide ako ide Siniša odi ti sa njim...velim ja
Siniša je bio čovjek k koji se meni nije sviđa kao osoba
jer nevolim ljigavce, lažove i neradnike, a on je sve to,
i da sam ikako mogla poslala bi ga na rad u rudnik, da
malo vidi šta znači radit, ali eto na njegovu sriću, nisam mogla,
inače bi bar po života proveo tamo..
Jedino što mu je bilo pametno..znao je da mene ne može
farbat i lakirat i stavljat hoh glanz lak..na vrh,
jer bi ga ubio taj sjaj..
On je njegov "prijatelj", pa sam šutila..

Istuiširala se i legla, djeca su bila u babe..

Gledala sam film, već onako u nekom polusnu, muzika
svira , neke laganice se čuju iz radija na krevetu, kojeg sam
uvijek k tepila kako ću spucat nogom ili nečim ,jer nemam od njega mira.

Uvijek je napaljen..mislim radio.. da mi je barem muž bio uvijek
napaljen nebi mi smetalo ..da svira :)

Nisam sigurna da dobro vidim ..sve trljam oči..
Miču se vrata od ormara, laganoooo se otvara krilo..
laganica..mic po mic...
Ajmeee izviri noga. Vrisak se prolomio zgradom.
Prestala sam disat. Sve je u meni stalo

Ima li koga da mi da umjetno disanje, imaaaa liiiiiii,
vrištim u sebi,jer nisam mogla glas ispustit.

Kad je vidio da sam skoro zamrla izleti moj muž iz ormara.
Ja sam, ja sam veli on , ljubi me i smije se...

Nisam ništa rekla,
nisam s njim pričala mjesec dana,nisam ga ni pitala
zašto je to napravio,šta ga je zanimalo..

Šta radim sama u sobi?

Čučio je tamo dva sata!
Bolesnik! Neka, pička ti materina platičeš za ovo..

Dobra sam ka kruh,moš me mijesiti kako hočeš..
do jednom, dok me ne zajebeš
a ja sve vidim i čujem a i pamtim
a kao nemam pojma o ničem...e onda si tek ti najebo..
onda mijesim ja tebe, a da ti to ni ne znaš..

Ma samo pizdim, ima ih puno kojima sam
ostala dužna barem jedno miješenje..a sve
ka vratit će im se to...


Vratila sam mu..
Umjetna zmija pod nogama odnekud
mu je dopuzala prije nego je upalio auto :)))..
Problijedio , istrčao, vikao, urlika..neka...a i ja sam s njim vikala..

Zmija u ormaruuuuu :)

Prije par mjeseci sam kupila veliki ormar, lijep je,
ali je toliki da u svako krilo mogu stati po tri čovjekaka
a možda i četiri jedino što bi možda od težine propali :))

Na sreću!

Sinoć sam se vrtila po krevetu, sve mi nešto pucketalo
šuškalo a ja ne vidim ništa.
Ajmeeee meni ! Oooormaaar!

Trčim do ormara nisam ga pregledala kad sam došla doma!
Sama ja sa sobom..onako u mraku u poluosvjetljenoj
sobi od ulične rasvjete tapkam na prstima i gledam
di mi je bat. Eh..


A šta bi ja nekome da me čeka u ormaru, pa da izleti
..buuuuuaaaaaaa..?

Satra bi me
a meni ka...krivo :)



Vaša

riba zvana Luce..
...za naše dečke :))

Nisan ja Marija,
nisan ni Lucija, ni Luce,
al ću biti vaša..forevr!