Za kavu i čakule, nemam ja nikad vremena, nego u ne vrijeme,
olujnih 37 stupnjeva prži vani a ja u kar i na Cvjetić..sa prijom .

Upravo sam razmišljala o tome kako će danas biti mjesta za parking,
kako neću potrošiti 40 kuna za garage, jer je grad poluprazan, u
karu klima i mjuza, pjevušim.

Iz daljine sam već ugledala stoji Kap.Mmh,!
Kakav bi moj život bio a da u njemu nema policiota..barem, povremeno,
I naravno palica Stop,
Zakočim, samo što me nije opalila po nosu...

Sjetih se ja ono jednog susreta s njima koji nikada neću zaboravit..
Bilo je ratno vrijeme , ma ne drugi svjetski, mh, odma ste pomislili na
drugi, ma ne , ovaj naš, nisam još tolko stara, :)devedesetih.
Radila sam sa policiotima, krizni, saborski z, i tako ta varijanta, ne smijem ništa
više reć da me nebi prepoznali.

Poznavala ja njih i oni mene...službeno :)

Taj dan su me zaustavili dabi 5 puta i šesti put navečer, na magistrali ,
jednog, nije bitno kojeg grada, opet palica Stop.
Već je bio mrak, zimsko doba oko 19.

Ne zna,m šta mi se tada motalo po glavi ali mi se nije dalo stat.
Produžim i pogledam u retrovizor, kad oni ,moj brale skupljaju svoje
krpice sa haube brzinom, ma mjerač brzine neki stari olinjali više od upotrebe,
uskaču u auto ufff...

Vidim ja odnjeo vrag šalu..zamnom će...
Nagarim auto ali zamnom sirena zavija , neznam šta ću, plače mi se i smije mi se,
proleti mi misao da je rat i da mogu pripucati..nisam pametna..

Leti moje auto lete oni, zavija sirena, približila sam se gradu, moram usporit
jer nije naš grad Teksas, lete zamnom ka da sam opljačkala banku i imam par
vreč dolara sasobom, kao da sam kriminalac,
Usporim...pustim malo papučicu,
i stanem ispred Konzuma.

Ogradili me autom.
Sirena ...ono ...iskočili s automatima, ajme meni, ušla sam taj sekund use!
Otvori vrata i viče..Ruke uvis..vidla sam da ga poznam, ali nisam ništa
rekla nisam ni digla ruke, radije bi bila digla noge,..
.
Gleda me Kap u nevjerici, iskolačio oči, problidio, stisnuo usne..Mh, kipti od bijesa!
To ste viiiiiii...zaurla, Viiii!!??? Jel vi znate šta je sve moglo bit?

Mislim da ga više dotukla misao da sam im skoro uspjela pobjeći i da bolje drajvam
od njega, nego to što je vidio pičku za volanom..

Zato je bio bijesan, nikad mi se više nije htio javiti ali me nisu prijavili.
Ta nisu ni oni budale Prijavili bi me i ja bi to sve zataškala, e jebiga tako im je bolje,
manje truda i glavobolje a i troška i meni..

Pričalo se po gradu, ne znam jesu li judi saznali ime tajanstvenog drajvera,
al jebi ga nije ime ni bitno, važno je da je bilo ekšn...Bojim se da jesu.
Ali se nikad niko nije usudio mene pitati :),
to je bila javna tajna ha haaa

Palica me povrati u stvarnost.....dobar dan gospođo!
Uljudno će Kap.. smiren, praši od njega pokošeno sijeno after šejv..
ma neka bolje ikakav nego nikakv.
Dali ste žmigavac a zabranjeno je skretanje desno ,danas..
Dobar dan..velim ja..samo što ne crkučem..Zašto zabranjeno?
Ne mislite valjda da ću presrest Putina, doduše za oružje kalibra br. 5
nemam oružani list,ali ima zato dozvolu za nošenje od rođenja.
Smijao se i mahnu rukom , skrenite gospođo desno, ostavite auto tu, ja ću ga čuvati :))

Vračala sam se oko 14, 37 je pokazivalo na banci. Nije ga bilo više,
mora da je Putin otpartio , sretan mu put..

Osjećala sam se dobro, omekšala sam srce Kapu,
Zajebavala sam i upadala u riječ gatari, koje se nisam mogla rješiti a
ona je idući zamnom pričala kako me muškarci vole, kako me čeka velika ljubav,
ha haaa,mene "po stare dane" još malo ,a onda kad mi je bilo dosta njenog
hodanja zamnom okrenula sam se i rekla joj..

Čuj sad ti mene.. prorekla sam sad ja tebi budučnost..sad..ovog trena,
budučnost ti je u gajbi iza rešetaka, a ja ću ti poslati (onog svog budučeg
muža o kojem ti pričaš) sa portaprancama da te obiđe i neka on tebi gata..
iNeka ti kaže kad ćeš van, a boga mi se čini da nečeš uskoro
zbog remečenja javnog reda i mira :))
jesi vidla da sam maloprije pričala na mob
E vidiš, sad če doći po tebe......


Pouka: Osmjeh je najjače oružje ,otvara sva vrat
Ako ne znaš šta je osmjeh..opet si najebao :))