...šok za sistem...

...Nema mi ništ gorjega nego kad se narajcam na ručak i onda se nekaj zasere!...

...Volim dobro popapat, što nije ništ čudnog za jednog strelca-jedinca, hedonističkog pristupa prema životu. Tak sam se i danas nabrundal na ribice. Volim ribice, inćune, ništ komplicirano, inćuni, krumpirići i šalata. Ne brineš ni o čemu, napikavaš vilicom i gutaš dok ne pukneš. Tu i tam malo podmažeš sa bevandom i to je to!...

...Pa sad, normalan muškarac bi se zasigurno zapitao da kaj se tu ima zakomplicirat?! Kakav bi to morao biti zajeb da bi se čovek moral uzrujavat oko nečeg tak jednostavnog? Mislim, moraš bit zbilja idiot da na takvom obroku nekaj zajebeš! Al ne trebaš bit idiot, dovoljno je da si glupo žensko pa da zasereš i takvu trivijalu od obroka...

...Da pojasnim, ne sedim doma pred tevejom po cijele dane, naprotiv, kao svaki sopstvenik u ovoj karikaturi od države, nemam ni petka ni svetka nego stresno zujim okolo bez prekida, non-stop, sa propelerom u guzici. I ne da su mi žifci tanki, nego samo čekam da me nekaj trefi, da konačno krepam i riješim se bijede. E pa u takvom, kronično predinfaktnom stanju, ak se narajcam na ribice, očekujem da mi se to i ostvari. Boli me kurac za kaos u bivku od šmrkavaca, boli me kurac za prašinu i paučinu, boli me kurac za pesa, papigu i mačke, jebena je subota, obavil sam 2822 stvari od ranog jutra i hoću savršeni ručak u 13 i 20...

...I sednem tak, ja jadan, za stol u 13 i 20, a ono juha još nije dovoljno prokuhala. Mrkvici treba malo dulje. Pa dobro, ne bi ja tu ništ pizdil, al ribice i krumpirići su već na stolu! Mislim, pa nemojte me jebat! Znači, imamo situaciju prevruće juhe u tanjuru, ohlađene krumpiriće i ohlađene ribice! Pa koji je to tajming? Kaj je to preteško za skontat u ženskom mozgu oko redosljeda operacija?! Pa jebo mu pas mater, kaj nije logično da prvo skuhaš juhu pa onda ideš spržit krumpiriće ( oni zmrznuti i zrezani, iz vreče, samo sipaš u tavu i spržiš, ni ulje ne trebaš ) i ribice! Mogu podnest da nekaj nije dovoljno slano, mogu podnest i da je nekaj malo preslano, al me nemoj jebat sa hladnim niti sa podgrijavanjem! Pa kuhaš trideset godina, pizda mu materina, kak ti se onda tak nekaj može dogoditi?!?! Cijeli život kuham kavu, savršenu, svaki put, jer svaki put mjerim! Kuham u istoj đezvi, mjerim sa uvijek istom žlicom i kavu i šećer pa je skuhana jutarnja kava uvijek ista. Savršena, niti preslatka, niti pregorka, niti preslaba, niti prejaka! Zake? Pa zato jer MJERIM, svaki jebeni put!
I na kraju, krenem konzumirat ohlađene ribice i ohlađene krumpiriće, kad ono doživim i okretanje noža koji mi je već zabijen u moje napaćeno srce, šalata se još radi! Jebala te šalata, kaj, da ju doživim ko neki jebeni egzotični desert?!
Na kraju balade ispada da sam ja stalno nervozan, z menom se više ne da živit, koji je meni kurac, zake se ja furt derem?! Pa jebote, juha, šalata, ribice i krumpirići! Moraš stvarno bit idiot da tu nekaj zasereš!

...Klasično, kvočke sednu i trachaju, gle muške svinje, ostavil ju je đubre a dala mu je najbolje godine svog života, pere ga novi pubertet, svinja ima sredovječnu krizu, kak ga nije sram - mogla bi mu kćerka bit i sični štosevi, umjesto da se iskreno pogledaju i priznaju da su se opustile preko svake jebene mjere. Da se sve uzima zdravo za gotovo i da ih boli pička za svoje muževe, da su im oni u hijerarhiji raspodjele pažnje na dnu, iza pesa i kanarinca...

...I onda se kvočke čude ko raca dreku kad si svinja kupi utege, pusti rep, kupi si cvajzicera i pretplati se na dvanaestmetarsku jedrilicu...:)