Naglojaki puvar

Jel znate vi šta je puvar? Ono, jeste čuli kad taj izraz? Ako niste, evo saću vam ja brzinskom verbalnom metodom objasnit o čemu se radi.

Znači kad vani puše vjetar orkanske jačine, onda u Lici kažu - makni se s tog puvara, il nemoj stajat na tom puvaru. Samo lako se maknut sa puvara kad si obični smrtnik; kad si naprimjer prva dama onda ti ne gine hodat i po zvizdanu i po puvaru. Pa je tako oko kamere zabilježilo bivšu prvu damu Amerike kako po puvaru izlazi iz aviona. Da se razumijemo, žena tako dobro izgleda da joj ni turbojaki puvar nemre ništa. Malo ju je raščupalo ( dobro, malo jače ) i držala je haljinu jednom rukom da se ne ukaže i etiketa od gaća ako još malo jače sastavi puvat, al uopće ne izgleda strašno. Izgledalo bi strašno da je na njenom mjestu bilo puno drugih žena.

Najgori puvar u životu doživjela sam hodajuć prema knjižnici u Željezari kad je bilo otvorenje izložbe autorice ilustracija moje skromne knjižice. Išlo nas nekoliko, svojom pisanom riječju eventualno uljepšat otvorenje, pa sam za tu prigodu obukla svoju takozvanu Šeron haljinu ( zašto Šeron haljina - duga je to priča ) i pripadajuće cipele, da ne dođem tamo u trenirci i pasent majici. Još dok smo kretali počelo se navlačit nevrijeme, al računamo - brzo ćemo doć pa nikom ništa, nije Željezara Njujork pa da imamo klipsat dva sata do knjižnice.

Izlazimo iz auta, kad tamo puvarna situacija. Ajde šta je nebo crno ko da će smak svijeta sastavit svake sekunde, al puše da me sve strah izać iz auta, da me ne baci na krov obližnje stambene zgrade. I izađem ja na jedvite jade iz auta, nosim one svoje isprintane papiruse i torbu. Znači kad je puhnulo… ode moja Šeron haljina ravno u nebo. Ja drfljam rukama da pohvatam te glokne i još moram pazit da mi ne popadaju jebeni papiri. Jedva nekako salatim prvi nalet vjetra, eto ga opet. Kud me baca po cesti, tud haljinu ne kontroliram al nikako. Pa je jedva nekako zafafuljam među noge i hodam ko da mi je friško slomilo obadvije potkoljenice, jebiga nemreš hodat normalno kad ti među nogama tarlaha cca metar i pol do dva materijala. Pa još jači nalet vjetra i eto je opet u zraku. E onda mi je zamračilo pa sam lamatajuć ko Betmen plaštom pretrčala do ulaza, vijorilo je oko mene samo tako. Da ne kažem da sam bila raščupana ko Vila Ravijojla; ja naime ne koristim trovremenski Taft, osim u ekstra prilikama kad je betonaža nužna.

Srećom se materijal od haljine ne gužva, pa nisam izgledala ko da me izvadilo nesloženu nakon dugotrajnog boravka u naftalinu. I srećom nije bilo nikoga da ovjekovječi moju borbu sa vjetrom, u haljini i sa papirima i sa raščupanom nepostojanom frizurom. Na oficijelnim fotkama izgledala sam skroz normalno. ( Mislim kolko mogu izgledat normalno. ) E od tada ja pod naletima vjetra, da ne velim na puvaru, nosim isključivo robu koju ni direktan pogodak groma nemre dić u zrak.

( namjerno nisam htjela stavit fotku sebe u Šeron haljini; Melania je ipak ljepša, čak i ovak razrundžana...photo by AP )