Koje ja jelovnike slažem...

Pokazala sam manjem najdražem frajeru kako se žličicom vade žganci.

On naime voli jesti palentu, ali onako iz tanjurića, prelivenu jogurtom. Uzela malu žličicu, šalicu s vodom i izvadila par žganaca na tanjur.
-Ja ti to ne jedem tako – konstatirao je, pa sam u tanjur stavila palentu kako je inače jede. Sebi sam izvadila još žganaca i krenula jesti zajedno s njim.
-A tko je tebi tako vadio te...kako kažeš, žgance? – pita on.
-Pa moja baka i mama. Fini su i sa čvarcima. ( Ne govorim da se još zaliju mašćobom, da budu finiji, a i krivo mi je što nisam kupila onih sitnih čvaraka da se uništim jedući. )
-Daš mi da još jednom probam? – pita on.
Uzima jedan žganac, žvaće i kaže:
-Pa to je još lakše tako jesti. Hoćeš i meni napraviti žgance?
-Naravno da je lakše, i naravno da hoću – kažem ja i za tren povadim žgance od palente iz njegovog tanjura.

Nisam baš previše stigla jesti jer sam morala pričati priču o baki Elzi i vučićima koji nisu htjeli jesti žgance, ali sam se zato maloprije natrpala žganaca, buđole, crvenog luka i orijentalnog umaka koji sam nedavno otkrila. Kombinacija samo takva.
Srećom sam shvatila da treba slušati svoje tijelo i jesti ono što mi paše, kad mi paše. Pretpostavljam da ću do spavanja još maznuti neku jabuku, čisto da malo razblažim to što sam maloprije pojela. Pala mi je na pamet pita od jabuka, a onda – što je još gore – štrudl sa trešnjama koji je najfinije radila moja baka.

Moram ići provjeriti stanje keksa, mislim da ima neke domaćice.
Biće i ona dobra, zamišljaću da jedem štrudl.