La vie c'est belle :)

Danas mi je telefon zvonio ko centrala.

Zvali moji dragi ljudi, ja zvala neke drage ljude, pa se malo divila ružicama i nastavila se zvonjava telefona.
Danas sam prvi put odšetala do knjižare, trebale mi neke sitnice.Doista jedva sam se vratila kući, moja koža i noge očito još nisu spremni za baš toliku suradnju. Pa sam malo odmorila, spremila si večeru i nastavila je zvonjava telefona.

Sad sam namazala sve šta sam trebala, pa za ilustraciju evo piksi sa kremama. Svaka ima svoj faktor; jedna je za poguljeno, jedna za šavove, jedna za sluznicu, jedna za hrapavi dio kože. Uglavnom kožu sam umirila, bar za noćas, i evo gledam svoje omiljene serije na teveu.
Sad ću donest i one fine toblerone trokutiće pa pojest par komada. A mogla bi i kokice, nisam dugo škongrljala sa vrećicama.

Život je lijep, znate li vi to?