Gondola, balerina, mačak i ja

Jel se sjećate vi onih gondola, koje su uglavnom stajale na teveima, na heklanom miljeu? Nasred gondole stajala je balerina, a kad se navine onaj mehanizam počne lagana glazba pa se balerina okreće?

Mi je nismo imali, znala je moja ispaćena roditeljica da balerina ne bi dugo plesala kad ja sama ostanem doma. Ona je radije pokušavala uzgojit fikus, diranje fikusa me nikad nije zanimalo. Al zato je gondolu imala moja teta. Nije stajala na teveu, nego na psihi, isto na heklanom miljeu. Kad god smo išli teti, svaki put sam slušala istu priču – nemoj slučajno da ti padne na pamet da sama navijaš onu gondolu, jel jasno? ( Već sam u nekoliko navrata ponavljala da je moja mama ili bila vidovita ili imala rentgenski vid, a nekad mi se činilo da vidi i kroz leđa šta radim. Točno je znala šta sam dirala, a nije me mogla vidjet ni pod razno. ) Ja bi, naravno, svaki put rekla – neću mama, rekla si mi i prošli put.
Pa onda dođemo kod tete, i ona mi navine gondolu da malo gledam balerinu kako se vrti, znala je da to volim.
Teta je, na moju sreću, imala i ogromnog sivog tigrastog mačka, koji je najradije spavao na polukauču, na svojoj dekici. Naravno da je polukauč bio blizu psihe, isto na moju sreću. Jer da nije bilo mačka, ko zna na koga bi ja mogla svalit nesreću u kojoj je nastradala balerina na gondoli.
Njih su dvije otišle van da teta mami da neke pelcere od cvijeća, a ja sam ostala mazit mačka na spomenutom polukauču. Normalno da sam išla navinut gondolu, da šta bi drugo radila. Pa navijala sam je svaki put, kad god bi mi se ukazala prilika da sama šerafam po gondoli. E taj put došlo je do incidenta; onaj mehanizam za navijanje nešto je šteko, ja uprla ko sivonja nebil uspjela sve riješit dok se one vani bore sa pelcerima i desi se šta? Desi se da mi je gondola pala na pod, pri čemu je balerina skroz nastradala, da ne velim otpala. Tu ja u panici pokušavam nariktat balerinu da stoji u jebenoj gondoli al ona odbija suradnju. Nema mi druge nego probudit mačka i nasandrčit ga kraj gondole, koju je navodno srušio i strgo balerinu.

Kad sam ga nariktala u odgovarajuću pozu ( a to je bilo lako jer je bio ko od plastelina ), zvala njih dvije da im priopćim da je mačak skočio i srušio gondolu na pod i da ja nemam ništa s tim osim šta sam mazila mačka. Teta se nasmijala i rekla – ma zalijepićemo je nekako, skužila žena da sam mačak bila ja i da ću nadrapat. Mama se nije nasmijala, samo je podigla lijevu obrvu i pogledala me da sam se momentalno smrzla.

Mog taje, mog superheroja nije bilo doma, radio je pa je onda malo radila i šiba. A ja se dan danas, svaki put kad vidim Veneciju u nekom dokumentarcu, trenutno sjetim sebe, gondole, balerine i mačka. ( Tetak je inače uspješno zakeljio balerinu, al sam ja usljed primjene drvene pedagogije izgubila interes za gondolu; ni gledala je više nisam. )

( fotku sam jedva pronašla, izvor – FB stranica Samo dobre stvari )