21

subota

siječanj

2023

Kako bi oni meni fino papali...

Čitam danas da Ronaldo nemre nać kuvara. A nude on i žena plaću od pet i pol hiljada eura.

Kažu kandidati da su možda malo prezahtjevni jer bi oni htjeli jest sve od portugalske do azijske hrane, a tu je i petero djece za koju treba kuvat pa je to ko premalo love za toliku odgovornost.
Pa sam išla malo guglat da vidim šta bi trebalo znat skuvat a da je portugalsko. Pa recimo spominje Caldo Verde; navodno je to kupus narezan na nekakav poseban način i u to se dodaje pečena kobasica sa roštilja. I šta bi recimo falilo malo ih iznenadit pa zdinstat kiselo zelje i speć češnjovke, plus restani krumpir il onaj fino zapečen u rolu? Ko da baš svaki put mora bit kupus skuvan na žlicu i unutra nabacana kobasica sa roštilja.
Dalje spominje Alheiru; veli da može izgledat ko kobasica, al se puni raznim vrstama mesa, od teletine do zeca, zbijeno je s kruhom i uz to jedu pržena jaja i čips. E pa tu ništa ne razumijem, života mi. Šta to uopće znači – zbijeno je sa kruhom? Tu bi ja njima podvalila faširanu štrucu sa obligatnim kuvanim jajetom unutra, a čips nek jedu pred teveom. Plus sezonska salata, da ne trpaju u sebe samo mesurdu.
Pa Sardinhas. Znači srdele. Jel može jednostavnije, dragi Portugalci? Znači ispeć dušu u njima i fina krumpir salata.
Dalje drobi o nekakvom Peixe Grelhado. Mislila da je bogznašta, a ono marinada od maslinovog ulja i krupne soli kojom se prelije riba i peče da bude hrskava.

I ne da mi se dalje nabrajat, al uopće. Jer ovo šta sam pročitala da su neki specijaliteti kod nas bi se kuvalo lijevom nogom.

Ja bi iznijela recimo finu bistru juhu sa grisknedlima, za riblji slijed štuku u toj famoznoj marinadi kad je već tako hvale ( marinadu mislim, ne štuku ) i hrskavi krumpir iz rola plus matovilac. Za mesni slijed naše blago odimljene kobasice koje se prvo malo prepeku, pa se podliju malo vodom i bijelim vinom i krčkaju se, a dobijete takav toć da bi me Ronaldo na rukama nosio po repete, prilog ajde nek bude zelje i kremasti pire krumpir.

Šta bi tek rekli da probaju našu sarmu, il grah i zelje, il grah sa ječmenom kašom, a sve oplemenjeno finim okusom dimljene koljenice? O pilećem paprikašu neću ni pričat, ni o piletini iz rola koja se za hrskavu kožicu nadrlja začinima i crvenom paprikom i stalno prelijeva dok se peče, pa na pladnju izgleda ko milion novaca.

O azijskoj kuhinji neki drugi put, ogladnila sam dok sam pisala pa idem pod hitno jest. Uglavnom, mislim da bi familija Ronaldo porasla sa konfekcijskim brojevima i da bi kiselili po tristo kila zelja da mene plaćaju pet i pol hiljada eura mjesečno.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.