Progorelić

Dugo nisam imala progorelića u kuhinji.

Donio ispaćeni supatnik polugotovu picu sa mocarelom i paradajzićima iz Lidla. Nismo to nikad ni kupovali; zapela mu za oko pa kupio. Ja se raspametila, iza tih pustih sarmi, mesurde i francuske ( dobro, i današnjeg poriluka ) za večeru ćemo čalabrcnut malo pice.

Prvo sam jedva uspjela pročitat naputak za pripremu; slova ne da su sitna, nego ne vidiš ni etiketu kak treba a kamoli slova. Al dobro, popalilo se svjetla ko u Betlehemu i uspjelo se dešifrirat uputstvo. Kaže – ugrijat pećnicu na blabla, stavit picu na blabla i peć cca 6 – 8 minuta. Sve ja to tako pririktala, bubnula picu u rol i sva sreća šta nisam nabacala gore još buđole i šunke, ko šta je ispaćeni supatnik predlago.

Jer kad sam za osam minuta otvorila rol, evo šta sam zatekla ( pogledat sliku ). Znači progorelić samo takav; mocarele i paradajzića nigdje, crno ko da je hobotnica tintu pustila, a tijesto tvrdo ko zidine Crnih dveri iz Mordora. Pita on da jel pica gotova. Reko – je, daj sjekiru iz šupe da je srežem na slajsove.

Zapratite me za više progorelića, pardon recepata, spravljenih po jedva pročitanom naputku za pripremu.