Da Masteršef...

Došla sam do dva zaključka apropo Masteršefa.

Prvo – jedini razlog zašto ga tu i tamo pogledam je Melkior. Drugo – ja kuvam nekih četrdeset godina i ispada da sam tudum za kuvanje.

Šta se tiče Melkiora, nema se tu šta puno pojašnjavat. Liječiš očobolju i tu je kraj pojašnjavanja. ( Sad će eventualni hejteri reć – eto koze, kud leti bosa u trnje; tako i ove štokakve influenserice i voditeljice sline za malim Gvardiolom a mogu ga rodit. Pa da eventualno smanjim pljuvačinu, mogu samo reć sljedeće – nisam ja kriva šta imam oči u glavi i šta Melkior izgleda ko šta izgleda. Mene da je dovelo u Masteršef, morala bi tamo bit kirurška ekipa da mi liječe opekotine, porezotine i sve moguće povrede, jer bi samo vrebala kud se on izmako i rezala kud stignem pa bi krvno stradavala nonstop. )

Šta se tiče kuvanja...ne znam uopće šta me spopalo danas popodne da gledam kuvanje onih špageta i jaja. Te ajde kajićem brat one travuljine za stavit na špagete, te jaje ne smiješ posolit jer se onda slanost osjeti samo na prvom zalogaju pa ga treba držat u salamuri ( nisam dobro sve pratila, Melkior me dekoncentriro ), te žutanjak mora bit tekuć...Pa onda kod kušanja zaključak da nisu ni sva jaja jednako velika pa zato kod nekih bjelanjak bio savršen a kod drugih bezveze ispo. Jebote, to se i oko veličine jaja elaborati rade.
Plejting vaki, plejting naki.

Ja kad se sjetim meko kuvanog jajeta ne trebam elaborat. Znam koliko ću ga kuvat. Salamuru ne radim; ako mi fali soli – posolim. Pjenica od krumpira? Dajte molim vas. Pa jel se nije bolje natrpat francuskog krumpira kad već hoćeš kombinaciju jaja i krumpira? Skuvaš jedno i drugo, zaliješ vrhnjem, zapečeš i opali. ( Ako sam sama za stolom, ne treba mi ni plejting; bubnem vatrostalnu posudu na podmetač i pušem da se prije ohladi, pa jedem dok mi slabo ne dođe ).

E zato nikad neću izbliza vidjet Melkiora, al ne možeš imat sve – i izliječenu očobolju i natrpan želudac.
Nije mene rodilo za Masteršefa.