27
utorak
prosinac
2022
Hešteg samojedi
Nakon slavodobitnog povratka sa intenzivne njege na odjel, shvatila sam da imam priključaka ko traktor Tomo Vinković – sonda, kateter, dva drena.
( O sondi neću previše, istraumatizirala me za dva života; jedno od gadnijih iskustava koje sam imala. ) I tako ja ležim u krevetu i zamišljam ručak, tipa sarma i pire krumpir. Jer nisam jela dva dana; ponedjeljak ujutro pola pereca i dalje ništa osim sirupa i klistira, a u utorak sam operirana. Srijeda dakle prolazi, a ja gladna da bi živog vuka progutala da dobaulja do kreveta. Da skratim priču, dobila šalicu juhe bez ičega na tacni. Pa za večeru tri mikroskopska dvopeka i čaj. I šta mi je drugo preostalo nego lokat vodu i čaj? Bućkala sam ko flaša s vodom kad se prevrne na pod.
Pa sutradan repriza – mikroskopski dvopek i čaj za doručak i večeru, šalica juhe za ručak. Opet lokanje vode i čaja nepoznate količine.
E u petak ujutro eto posude od inoksa, teža od mene. Ja se raznježila, kad u posudi šta? Griz. Onaj isti koji sam ko dijete jela pod prijetnjom kuvače, koju je ispaćena roditeljica držala u junačkoj desnici, i samo čekala da odbijem suradnju. Nagutala se griza, zamišljala da jedem sarmu. Za ručak opet posuda od inoksa, ovaj puta unutra žuta kaša nepoznatih sastojaka. I gutala dok sam mogla; kad više nisam mogla zalila šalicom juhe i opet gutala dalje, zamišljala da jedem sarmu. Pitala sestru – pa dokle ću ja u ovim inoks posudama dobivat to šta dobivam? Kaže – vi ste na kašastoj hrani dok god imate sondu. Pa tako deset dana, uz postupno dodavanje pudinga i jogurta.
Vi ne možete ni zamislit šta sam ja sve zamišljala da jedem dok sam gutala kaše. Grah salatu, pohanu piletinu, restani krumpir, francuski krumpir, kiselo zelje i češnjovke...sve je to meni bilo na jelovniku, naravno u glavi . U inoks posudama su bile kaše raznih boja.
Pa kad mi je poskidalo priključke...kad sam ja za ručak dobila juhu sa zvjezdicama, batak i rižoto i ciklu na salatu...pa meni su se rajske dveri otvorile, ljudi dragi.
A sad? E sad se prežderavam do iznemoglosti. Špek i luk, kruh i mast, sarma, fini pečeni krmić, salate, sir i vrhnje, pečena jaja, kolače, voće, kompot od ananasa. Pa tako u krug dok ne obnevidim od jela. Jedem sve šta mi padne šaka, čak i ono šta nisam baš previše jela, tipa špeka; jedem i ne dišem.
Nadoknađujem, šta mogu kad sam proždrljiva.
komentiraj (16) * ispiši * #