Ajme grozote...

Danas još gore nego jučer.

Sjedim, znojim se i zamišljam da sam zapravo na minus deset, na debelom snijegu, usred Like. Da mi je neko samo prispomeno mogućnost takvih misli rekla bi mu da se odmah naruči na psihijatrijski pregled, jer ja snijeg ne volim vidjet ni na kalendaru. A gle kako se to izokrene; dođe temperatura na tridesetosam i da vidiš kako se mijenja tok svijesti.

Ručak, da ne kažem jelska ponuda, samo mrzlo. Sir i vrhnje, salata od tunjevine, ladan paradajz. Pa lubenice. Pa vode polokala šta inače ne poločem u tjedan dana, evo sve bućka po meni. Pola sedam navečer, a vani žeže da nemreš udahnut.

Sad mi je žao šta sam staru kadu davnih godina bacila u glomazni otpad; mogla sam je ostavit u garaži i ležat cijeli dan u vodi dok se sva ne smežuram. Jedino je problem udisanje tog kipućeg zraka. Al to bi se dalo riješit onom maskom za ronjenje šta ima cijev - odeš skroz pod vodu i krkljaš odozdola ko Dart Vejder.

Ako ovo potraje osušićemo se ko smokve il bakalar il štajaznam šta već, smućena sam od vrućoće.