Pokemon Špricachu

Šta sam ja ono neki dan rekla, da sam potušila eskadron krilatih mrava u kupaoni?

Nije to ništa. Idući dan moj ispaćeni životni supatnik kreno u kupaonu, i čujem ja da se to kloparda i nabija nečim po sanitarnom čvoru. Eto ga van, reko – pa šta radiš ti, jel pločice skidaš jebote? Kaže on – eno sam ubio stršljena, bio na zidu. Tu meni slabo dolazi, jer nisam baš ljubitelj te vrste insekata. Reko – zatvaraj prozor, otkud znam jel ih ima još.
I šta mislite jel ih ima još? E pa ima. Kupilo se mrežice za stavit na prozore, pa se krenulo stavit sa vanjske strane prozora, kadli tamo eskadrila. Glavinjaju oko zida i ulaze u – nećete vjerovat - nekakvu rupu na betonskoj deki. Na mojoj rođenoj kući. Otkud ta rupa sa strane na deki – pojma nemam, jel moguće da je štagod frknulo kad se rušio onaj prokleti zid kraj mene?

Ja iz predostrožnosti bubnem jedan persen forte da se ne zanesvijestim. Lako je prskat po mravima, ajde nek ove poprskam. Zvali vatrogasce, da nek kupimo onaj neki turbonaglojaki insekticid pa će doć neko to pošpricat kad malo popusti vrućoća i kad se eskadrila smiri. Ajde kupilo se i taj turbonaglojaki sprej, komada dva. Noć se spustila, vatrogasaca nema; biće su imali neku hitniju intervenciju. Moram sutra opet zvat i zamolit da dođu. Jer čim nešta šušne – ja skačem ko pofurena. Zamišljam kako kopaju po zidu ko da bježe iz Shawshanka. Stalno ćulim uši da čujem jel se šta čuje, već me uši bole. U kupaoni je milijardu stupnjeva, nema otvaranja prozora jer eskadrila gore iznad ima ulaz u rezidenciju, a ulazim unutra uz mjere opreza ko da sam papin tjelohranitelj. Otkud znam da se nije koje leteće govno zavuklo negdje, ne znam gdje al negdje?

Uglavnom moraću pojačat šlaftablete jer sam sva unezvjerena. Ubi me to osluškivanje, života mi moga.