Pa neće valjda i danas...

Jel možete vi vjerovat da sam ja prespavala sinoćnji armagedon?

Malo gledala film, malo štračila po društvenoj mreži, zanesvijestila se kad sam vidjela koliko je leda istovarilo nad Zagorjem da su grtalice izlazile na teren. Jadni ljudi, radiš i grbiš se po plastenicima i po bašči i po trsju i onda s neba istovari leda ko da će novo ledeno doba nastupit; ode sve ko da ni nožni prst nikud pomakli nisu.
I u tom zgražanju skužim lajtšou na nebu iz pravca Zagreba. Al ne bilo kakav lajtšou; inače sijevne, pa bubne, pa tako naizmjence. Ovo sijevanje nije prestajalo, ko lampice na boru jebote. Na moju ludu sreću već mi se al bašbaš spavalo. Dignem se, poištekavam svo kablovinje u dnevnoj sobi pa kroz mrakaču odbauljam u kuhinju i bubnem šlaftablete ( doista pojačanu dozu, zbog neuobičajenih svjetlosnih pojava sa nebesa ), usput ištekam ruter i šparet i dobauljam nazad u sobu. Nema tu šta, vidim ja hodat koliko vani blisiće; da sam voljna vidila bi i Vilerov goblen nabadat. Brže se sklupčam pod svoju plavu dekicu, nariktam i gle čuda - zaspim ko da nikad spavala nisam. Prespavala sam cijeli spektakl i probudila se negdje oko pol tri; vani tišina, nigdje zvuka. Vidim da sam u rođenoj kući, znači nije me otpuhalo ko malenu Doroti u pravcu Oza. Dignem se i otvorim ulazna vrata, da vidim jel ima tragova salauke – ništa, magnolija i rožica su na mjestu, ne bijeli se ništa. Zamotam se nazad i zaspim, probudio me alarm nakon dugo vremena.

Danas cijeli dan sparina za zadavit se od isparavanja te puste vlage, ko zna koliko je uopće kiše palo ( mislim znaju oni šta su bili budni, ja nemam blage veze ). Idem doma s posla, na fihplacu sve spremno za večerašnji ulični festival – pozornica postavljena za koncert grupe Silente, štandovi sa kokicama i sladoledom i tekućom logistikom. Razmišljam bil se možda usudila zamotat da me komarci ne prepoznaju pa da ipak odem malo poslušat Silente kad mi već sviraju u kvartu. Dok skidam veš sa štrika čujem ih na stotinjak metara udaljene, imaju tonsku probu. A usput čujem i kako škrapa jebena kiša, nije dugo padala pa joj došlo da škrapa.

I evo sad imam već viđeno od sinoć – gledam film i čekam da mi se prispava. Gledam i kroz prozor, eno oblak na oblaku od oblaka. Da sam na vrijeme izvadila kobasice iz kištre, mogla sam nahranit Silente u rođenoj blagovaoni. Doista uz svijeće, kod mene se ne pali svjetlo ako ima grmeža. Al to već znate od prije, jel tako?