Paranormalno, nego šta

Zanimljivo je kak se ljudi brzo prekvalificiraju.

Od epidemiologa, preko seizmologa, rukometnih trenera, pa sad i ratologa ( mislim vojnih eksperata, da ne bi ispala nepismena ) i zapravo nema tog područja u kojem se kod nas ispod raznih članaka neće isprofilirat najveći stručnjaci koji su ikad igdje išta koomentirali. I rekla sam već stopedeset puta da neću čitat kojekakve komentare, pa eto opet idem čitat i samo se nasekiram. Pa recimo kad se piše o tome kako su svi suglasni da se Ukrajini pošalje pomoć u naoružanju, oni najžešći su oduševljeni - šaljite, to je goloruk narod, nek se imaju čime branit. Al zato se ispod članka gdje piše da ćemo i mi skromno sudjelovat u toj vrsti pomoći odmah okreće ploča - šta vi imate slat vojnu pomoć u moje ime, šta je sa koronom, jel DORH išta radi, šaljite im ljekove i hranu a ne oružje. I naprosto ne mogu odolit a da na ovaj zadnji komentar napišem samo ovo - opće je poznata činjenica da se tenkove i vebeerove najefikasnije zaustavlja voltaren gelom i apaurinima, a za rušit avione krumpiri i glavice kupusa su ko stvorene. I da se razumijemo - nisam pobornik rata, al kad te neko napadne svim raspoloživim naoružanjem teško da ćeš ga zaustavit kutijom prve pomoći i Domaćica keksima.

U međuvremenu je iskliznula i vijest o podizanju pripravnosti nuklearnim snagama na visoki stupanj. E pa mašala; nije mi bilo dosta rata prije trideset godina i potresa prije četrnajst mjeseci, sad još trebam sa ostatkom svijeta strepit oće neka budala nešta krivo čut il kihnut pa slučajno pritisnut gumb koji bi lansiro štagod nuklearno, da nas šta ozrači šta sve poruši. Oligarsi se isto uzmuvali, lova im je kojekuda, a treba i stisnut petlju i reć - majstore, skupljaj kablove i smanji doživljaj, ko još normalan ratuje u dvadesetprvom stoljeću i maše nuklearnim bombama ko balonima il kesom kiki bombona. Šta sad, jel stigne se iskopat bilo kakvo sklonište ako dođe do incidenta ( dakle da neko kihne i stisne gumb )? Mislim ima po Petrinji bagera, nije da nema, al obzirom da za sve trebaju elaborati i šestopedesetosam potvrda ...dok to sve pribaviš prođe par mjeseci, a dotle te ozračilo ko da si rukama vadio reaktor u Černobilu.

I kad sam već bijesna ko ris, da odmah pripomenem i da je danas punih 14 mjeseci od potresa. Naravno da je opet bilo govora o brojkama koliko je obnovljeno i šta se sad kreće radit, evo samo šta nije krenulo. Pa ja se pitam kroz kud ja onda hodam svaki dan i s koje sam ja planete pala? Jel bi meni bilo pametnije otić kod okuliste da mi riješi tu očobolju il kod nekog afričkog vrača da mi baci kosti i kaže jesam li ja uopće više pri sebi? Jer ja te puste brojeve ne vidim. Pamtim samo pusta obećanja i meni jednu od najdražih izjava o obnovi kuća sa crvenim naljepnicama, izrečenu u kolovozu prošle godine - Biće kad bude spremno. Da ne spominjem onu kako su žute naljepnice tvrd orah. E pa blago nama.

A sad me izvinite, idem ocijedit čaj i popit šlaftablete jer se rano dižem. A i moram prestat pisat jer od sekiracije iza ovakvih tema neću zaspat al nikako.