Sigurno je do hrkanja

Krenem sinoć pisat - laptop prazan ko prazan skup.

Gdje god ima fraj utičnica - tu nemrem sjest da bi pisala. U dnevnom boravku već povečerje u tijeku i zamračenje na snazi, čeka se repriza Mućki ( hoću reć, ispaćeni životni supatnik je u iščekivanju reprize i na produžnom kablu ima samo jedno slobodno mjesto za utaknut laptop da se puni, a i kak ću pisat u mrakači jebote? ). Tu ja utaknem laptop da se puni u blagovaoni i strovalim se i ja gledat Mućke, računam da ću malo pogledat i otić za dvadesetak minuta napisat svoju dnevnu dozu, pa popit tablete i leć spavat.
Probudilo me hrkanje ispaćenog životnog supatnika. Teve radi, a on se čuje ko motorka, jedino piljevine nema okolo. Pogledam na sat - pola jedan. Bolje da nisam ni gledala, slabo mi došlo. Jer se moram dić, skinut laptop sa punjača, popit šlaftablete i vratit se probat zaspat. Obavila sve nabrojano - ne bi zaspala al nikako. Ko može zaspat u toj buci? Probala ga malo gurkat; prestane pa za minutu nastavi dalje. Dizala se po čips u pola dva, pila sok u dva, gurkala ga nebrojeno puta bez većeg rezultata. On je i dalje pilio bez piljevine, a ja se isprevrtala na sve mile strane moleć Svevišnjeg da zaspim.
Ništa.

Alarm odzvonio, ja se trgnula iz drijemeža ( jer spavala više nisam ), skuhala si kavu i štračim po društvenoj mreži. Kadli i njemu zvoni alarm, navino ga samo sat vremena prije nego šta zapravo treba ustat. Čačko po mobitelu da prerikta alarm, zamoto se u deku i nastavio spavat. Ja popila kavu, napravila sendvićak za na poso, spremila se i mislim si - pa zašto ja njega ne bi pitala kad on treba ustat? Valjda imam pravo nakon cjelonoćnog pileža od kojeg nisam oka sklopila. Zovnem ga, reko - jel se ti misliš ustat. Da misli, al u pola šest kad se i treba ustat. Okrene se i nastavi spavat iste sekunde.
A ja se oblačim i krećem u mrakaču, i mislim si - pa šta bi dala da ja tak mogu iste sekunde zaspat?

Možda je do hrkanja, to mi je sad palo na pamet. Moram počet vježbat spavat razjapljenih usta. Ako ne probam nikad neću saznat jel to možda recept za spavanje. ( Njega mi ne vrijedi pitat, on izrijekom tvrdi da ne hrče. )