Priča o dudi

Ja sam ko dijete bila ovisnik o dudi.

Bez dude nisam nikud išla - ni u goste, ni u igru, ni na spavanje. Moja ispaćena roditeljica skužila je da stvar izmiče kontroli kad sam već prošla četiri gosine i još uvijek vukla dudu svuda sa sobom. Pa nagovaranje - ajde ostavi dudu, svi će ti se rugati ( nije prolazilo, sakrila bi je u džep i ponijela pa čmrljila podskrivećke ), pa prijetnje - samo je probaj ponest, ubiću boga u tebi ( ista stvar ko sa nagovaranjem ), pa molbe - ajde molim te nemoj, iskriviće ti se zubi ( ista stvar, jebeš zube kad meni fali moja duda ). Par puta ju je sakrila, da je ne vučem sa sobom; onda ja sastavim bleketat, šmrklji do koljena, i onda mom taji padnu klapne i samo pita - gdje je. Roditeljica demonstrativno odlazi po moju opsesiju i donosi je uz pogled koji govori - prisješće ti duda, ja ti kažem.

Da stvar bude još bolja, imala sam ritual zvan brisanje dude od majicu ili haljinu prije nego šta je stavim u usta. E to ju je tek izluđivalo.
-Pa jel vidiš ti šta ona radi, svu je robu već izderala brišuć dudu, zato i ima stalno upaljeno grlo. NE DRAPUNJAJ S TOM DUDOM, BACIĆU JE U KANTU!
-Samo ti Majo drapunjaj, kupiću ja tri nove. Šta je stalno maltretiraš, da je pustiš na miru možda bi odavno prestala.
Pa se bavila mišlju da uvalja dudu u ljutu papriku, po savjetima nekih teta i susjeda. Tajo je trenutno donio ukaz kojim se ima iste sekunde zaboravit da se dudu uvalja u papriku, a u cilju odvikavanja od dude.
-Jesi ti normalna?! Da meni dijete peku usta pol dana jer tebi smeta to šta ima dudu?! E samo probaj, da vidiš šta će bit.
U međuvremenu sam navršila i petu, a duda je i dalje bila u uporabi. Sjećam se da sam se u Kostreni, na moru, sakrivala da me niko ne vidi da samo par puta potegnem dudu, jer zbilja nijedno drugo dijete nije čmrljilo dudu ni na plaži, ni u šetnji. Roditeljica je već izgubila svaku nadu da ću se ikad ostavit dude, prestala je i jamrat da kak me nije sram, tak velika curica a drklja dudu nonstop sa sobom ko krunske dragulje.

I znate kak sam prestala? Skroz bezveze zapravo. Jesensko doba, tata pravio sitno za potpalu a ja sam skupljala klipice i nosila ih u onu ladicu od peći u kuhinji. Naravno s dudom, mame nije bilo doma pa je duda bila u prometu. I nekako mi je duda ispala iz usta baš na panj, pa je tajo iskoristio situaciju i bubno je sikirom, ko nije vidio da je pala. Duda se razježila, izgledala je grozno iznutra, ko da ju je skuvalo u kotlu sa mesom za krvavice.
-Majo, gle ti na što ona liči. Hoće tata ić po novu?
Samo sam odmahnula glavom da ne treba i sama odnijela bacit dudu u kantu. Biće mi se zgadilo kad sam vidjela na šta izgleda iznutra ta guma koju sam stalno vukla po ustima.

Mama prvo nije mogla vjerovat da sam prestala bit ovisnik o dudi, a onda je samo rekla - vidiš, nije mi nikad palo na pamet da dudu sastavim sikirom. Mogo je prestat taj cirkus sa dudom još kad ikad. Tata ju je samo pogledo, bez riječi.
Pa kud ćeš mu uopće spominjat da bi zlopatila njegovu mezimicu na način da dudu izmasakriraš sikirom na panju? Jer on bi bio u stanju provalit u dućan il apoteku da donese novu.