Ali nekih stvari ima...

''Ali nekih stvari ima, što ne govore se svima, što se samo nekom šapnu, ti znaš...''

Glasom Arsena Dedića svakog je četvrtka prije dnevnika započinjo kulinarski šou "Male tajne velikih majstora kuhinje". Naš slavni kuhar Stevo Karapandža svakog je tjedna pripremo neko jelo uz dodatak žlice vegete, a popularni teve voditelj Oliver Mlakar divio se majstorluku spomenutog kuvara i šarmom ispunjavo cijelu emisiju.

Govorimo o vremenu prije postanka interneta, kad su recepti postojali u tekama naših mama i baka i poneke knjige sa receptima. Nije ko sad bilo recepata na jutjubu i po kojekakvim kuvarskim grupama, nije bilo ni kuvara amatera u Večeri za pet il Večeri na selu il štajaznam gdje sve ne večeri. Samo četvrtkom njih dvojica u kuhinji, pa kad Stevo krene...a moja mama cmokće, odmahuje rukom, jer da šta on sve trpa u tamo neko jelo kad se to kuva skroz drugačije. Trebalo joj je sto godina da se odluči probat kocke za juhu i vegetu, stalno je govorila da je to trovilo i da šta se ima i to trpat u lonac, uz sve ono drugo bespotrebno šta ona nikad ne stavlja a Stevo stavlja u kuvanje. A onda je probala, i svidio joj se okus; ispostavilo se da te kocke i vegeta i nisu tak loše.

Danas je sve drugačije. Nema Steve i Olivera, kuva ko stigne i trpa u lonce stvari koje moja mama ni s temperaturom ne bi stavila kuvat. Ne znaš jesu kreativniji profesionalni kuvari il oni amaterski, nastaju ti pred očima jela nespojivih namirnica. Ni na teveima ne stoje heklani miljei, jer su plazme pretanke, sklizali bi se miljei po njima.

Meni silno fali to vrijeme crnobijelih tevea i maminog prepiranja s Karapandžom kroz ekran. Jer da je srkno samo žlicu njene juhe il sarme zanesvijestio bi se.
Bi li ona bila jednako oduševljena njegovim jelima - e to ne znam. Po njenoj teoriji, on je koristio sve za svašta. A svejedno je svakog četvrtka upalila teve, samo da baci oko šta će se izrodit u Stevinim loncima.

( photo by Slobodna Dalmacija )