Šok na šok

Danas dvostruki šok, i to kakav.

Naime, ove sam godine ostavila bor dok ne prođe moj rođendan. To se zadnji put u rezidenciji Brezje desilo dok sam još bila mali curetak, dok je moj tajo, moj spasioc na svo mamino negodovanje govorio - ostavi joj bor, nek se dijete veseli. E sad...ja sam malo i prizaboravila u šta bi se mogo pretvorit bor koji okićen stoji u toplom ravno dvadesetpet dana. Pa sam danas u dvorištu zatekla nemili prizor; znači ono šta je još jutros bilo okićeni silver popodne više nije imalo nijednu jedinu iglicu. Moj ispaćeni životni supatnik u mom je odsustvu poskido kuglice i girlande, s njima porušio i sve iglice i iznio ovo šta vidite na fotki na dvorište. Ne usuđujem se uopće pitat koliko mu je trebalo da pobere iglice i kud je s njima; parket je cijel, znači zapalio ih nije u sobi na podu, a to je najbitnije. Moram mu skuvat nešta fino, da se odužim i da zaboravi na bornoigličastu traumu.

Jedva se privikla na sobu bez bora pa odgledala rukomet. Nisam neki veliki ekspert, al ja sam sigurna da je njihov golman najodgovorniji za naš poraz. Ajde šta dobro brani, to smo svi vidjeli, al šta urla i mlati rukama ko vjetrenjača - nešta neviđeno. Pa ako ste bolje gledali, mogli ste primijetit da je svim ženama koje su bile bliže njemu kosa sva raščerupana i da nakreću glavu kad im se neko obrati. On kad drekne iza obrane četri žarulje ispadnu iz onih ogromnih reflektora. I normalno da je isprestravio naše dečke, i oni su se ful čudno ponašali po terenu. Nikako se sporazumjet, nikako proradit vanjski šut, obrana mekana ko maslac...od čega je to nego od te njegove deračine i mlavljenja rukama? IHF bi izrijekom trebo zabranit takvo ponašanje na terenu. Ja sam sigurna da Slovenci još spavaju pod sedativima, ako im i to djeluje, a mogli bi i naši dečki imat posljedice. Jebote, ja gledam na teveu znam da mrcina nemre do mene, al svaki put se stepem kad on razjapi ralje i počne urlat i mlatarat rukama da proslavi rođenu obranu. Kud oštećuje sluh, tud bude i propuha od tih njegovih turbonaglih pokreta rukama, a svi znamo da je propuh najkarakušljivija boljetica na našim prostorima.
Znači - dečki do subote boravit u blago zamračenim prostorijama, priredit im čaj od matičnjaka i kamilice da se smire, pa umšlage i čuvarkuću da im se uši malo dobiju. i onemogućit pristup svima onima koji su grlati i mlate rukama. Oće ostat trajno oštećeni, majkosvetabožja.

Lako za mene, ja sam evo stavila kuvat grah za salatu i pomalo se dobila od obadva šoka. Ma žene su čudo jedno; nema toga šta nas može šokirat a da ne prođe za dvadesetak minuta.

( fotka - ostaci mog bora, a golmana se nisam usudila ić tražit fotku, možda djeluje i kroz ekran na živce )