Babin rječnik

Pokojna baba mog nekadašnjeg životnog supatnika bila je nepresušno vrelo iskrivljenih riječi i čudnovatih situacija.

Tako je recimo od susjede donijela bijele naciste ( čitaj - narcise ), na groblju je razbila fazu ( čitaj - vazu ), a kad je imala gripu tražila je da joj kupim margarinke; na moj upit šta su margarinke blijedo me pogledala i rekla - pa ono malo okruglo narandžasto šta se guli. Ispostavilo se da joj se jedu mandarine, dobro da nisam nakupovala il margarina il pekla one turboslatke salame punjene ekstraktom i margarinskom kremom. Držala se za delenger ( to valjda znate da je gelender ) i išla u detonaciju ( čitaj - donaciju ) po tablete za tlak. Za slona je bila uvjerena da je to gumeno, jer da od čega bi životinja tolika narasla i da šta jede pa da to proba davat svinjama. I inače je za sve bilo glavno pitanje - jel se to može jest?

Dvije najjače provale imala je tijekom kućne posjete sa hitne. Prvi put nabrala je nekih krušaka pa dobila žešću crijevnu virozu iza konzumacije. Nazvala ja hitnu, objasnila da je malo starija i da povraća i ima proljev al odbija sve šta bi moglo zaustavit tegobe. Kaže doktorica - evo saćemo mi doć, pa možda i malo infuzije, vidjećemo. Obukla ona čistu spavaćicu, oprala zube i leži ko faraon na četri jastuka. Eto doktorice - dobar dan baka, kako ste? Da je odlično i da nije ni trebalo zvat hitnu; pa joj se digne želudac i bljune u lavor. Ja s lavorom jurišno u vece, operem ga i trk nazad da ne bude reprize. Pita doktorica - baka jel imate stolicu? A ona, blago meni, odgovara - imam dijete, s naslonom, da mi se roba ne zgužva kad se skinem. Doktorica zamrla, ja se skoro zadavila, reko - ma pita doktorica jel idete na vece. Da šta je onda tak ne pita, kakve veze ima stolica sa zahodom. Prikopčala joj žena malo infuzije da se prije dobije, a ona - da skrati vrijeme dok infuzija kapa - prepriča kako je, dok je bila mlada, otjerala vuka preslicom od ovaca pa šutila jedno tri dana od šoka. Uglavnom naslušala se doktorica svačega, jer od crijevne viroze ne prestaje govor.

Druga kućna posjeta bila je isto vrlo zanimljiva, jer je dežuran bio naš Loca ( Petrinjci znaju, oni koji ne znaju - takvog doktora svijet nije vidio jer ispali prvo šta mu padne na pamet ). Stiže on, ona opet ko faraon na četri jastuka, pa joj kaže - šta je bakac, šta te muči? Da šta bi je mučilo, malo slabije jede al to zato šta je žuljaju zubi. Izmjeri on njoj tlak, presluša je, prepipa abdomen i veli meni - slušaj Rossovka, živiće ko Metuzalem, jebote tlak ima stotrideset sa osamdeset. Pluća čista ko suza. Daću ja njoj jedan apaurin da malo ubije oko i da smanji žuljanje zuba. I navlači on apaurin, pita ona - doktore, šta je meni? On kaže - a malo te jebe godina proizvodnje, ko i mene. Da joj pikicu i ode. Pita ona mene - pa šta je on meni to reko? Odgovaram - da ste stari. Ona skida zube koji žuljaju, zijevne i kaže - slušaj, nemoj ti meni više te doktore zvat. Ništa oni ne znaju, sjećaš se one sa stolicom i eto ovoga sad sa godinom proizvodnje? Ja sa svoja četri razreda znam više nego njih dvoje skupa.

Moram priznat da mi je žao šta nisam zapisivala njene izraze, znali smo se do suza nasmijat kad tako izvali pa se onda i sama počne smijat i pita - šta sam izvalila?

(photo by 24 sata - baka Ljubica koja ima 97 i još sama peče rakiju )