Brrrrrrr....

Ajme šta je danas hladno. Nije neki debeli minus, al drži sjeverac pa je šljiva samo takva.

I onda ja krećem kući s posla. Na sebi imam majicu kratkih rukava, dolčevitu, vestu na kopčanje, grilonke, flafi čarape iz lidla, hlače, pernatu jaknu, debelu kapu i rukavice. I cvokoćem. A onda vidim tipa koji ide prema autu na parkiralištu U MAJICI KRATKIH RUKAVA. Još se sagne jer mu je nešta ispalo pa sijevnu gola leđa. Tu je meni momentalno još hladnije, iako imam robe na sebi da jedva hodam.

Pa mi palo na pamet kako je prije dosta godina jedna frendica slavila rođendan. Krenulo se u bircu za lagano zagrijavanje, pa se odlučilo produžit u disko, kad je bal nek je maskenbal. Kad ja pogledat kroz prozor...a vani vijavica. Znači snijeg ne da pada, nego ne vidiš ništa vani koliko pada. Šta sad, do diska ima pun kufer hodat? Srećom ugleda slavljenica u bircu nekog svog poznanika, pita da jel nas može odvest. Može on, kak ne bi mogo, al da mu pomognemo očistit auto od snijega kojeg je nakrvalo četrdeset centimetara minimum. Pitamo - koji je tvoj auto, kaže on - eno ga preko na parkiralištu, treći po redu.
Izašle mi, krenule čistit, eto i njega - osto platit cugu. Gleda on auto koji postaje vidljiv, i kaže nešta za ne povjerovat - jebote pa ovo nije moj auto. Mi prvo ostale ko začuđeni svatovi, a onda ga skoro zadavile. Srećom je nekom palo na pamet da pogleda luđak registraciju, da ne čistimo sve aute redom dok ne skuži koji je njegov.
Jedva se nekako probili do diska po toj mećavi, a onda ko šlag na tortu slavljenica i vozač pali na tri metra od ulaza i razbili se ko sijalice pa ušli u disko ko dva snješka. Bila je to jedna od proslava koje pamtiš sto godina.

A ja sam zapravo htjela reć da ne volim zimu, evo me zafafuljana u toplu dekicu i pijem čaj. Kad će ljeto...

( photo by Zajebanko )