Da zašto su se raspali...

Gledala sam neki dan dokumentarac o grupi ABBA, švedskom pop čudu koje je prodalo mislim četristo miliona albuma. Pa da je svaki album košto jednu švedsku krunu, eto love do plafona.

Krenula ja pronać neku njihovu fotku za uz tekst, upisala ABBA, kadli odmah nudi - zašto se ABBA raspala. Tu se ja bacila u razmišljanje, i nije mi bilo teško zaključit zašto su se raspali. Pa gdje im je bila pamet ženit se tak unutar benda, ajde recite? Znači od nula do dvadesetčetri gledaš isto lice kraj sebe. Ako tonska proba - iste njuške, ako snimanje - iste njuške, ako koncert - iste njuške. I onda s tom istom njuškom sjedaš u auto i ideš kući. Pa to mora propast hoćeš - nećeš, da je ne znam kakva zatelebačenost bila u pitanju ispočetka.
Na stejdžu recimo cure pjevaju, njih dvojica drkljaju po instrumentima, i normalno da vide u prvim redovima sve one koji s obožavanjem gledaju šta cure, šta dečke, i misle si - dok svira radio šta bi to radio ( nananana ). Kad završi svirka, eto scena i ispada ljubomore - ti vaka ti naka, drugi put se još više razgoliti, eno još kupe slinu sa džogerima kraj bine. One isto napadaju - ajde ne seri, ko da ja nisam vidjela onu naflajbanu crnku šta ti je cijelo vrijeme ko vjetrenjača domahivala rukama. Pa gluva misa dan, dva dok se ne smire strasti.

Osim toga, život nije samo mjuza. U Švedskoj je zima za poludit, snijega ko u priči. Pa ženski dio benda stalno napada - daj razlopataj, eno je zakrkalo bijelog govna šezdesetpet centimetara, i nacijepaj i donesi drva, nema više ni klipe. A oni taman skladaju i raspisuju harme, kak ne bi išli lopatat i drva nosit a imaju pred sobom hit u nastajanju. I tak ih prekinu jedno sedam, osam puta i na kraju se namrtvo posvađaju, jer se one moraju čuvat prehlade pa ne mogu glumit grtalice po vani, jebeš hit ako ga nema ko pjevat. I onda kad muški dio ogladni od stvaranja hita, dočeka ih cedulja na stolu - jaja su u frižideru a tavicu prvo treba oprat, mi ležimo pod četri popluna jer je vani minus trideset. Pa opet gluva misa dan, dva dok se malo prizaboravi da je u kući ledara i da se dva dana jelo kruh i pekmez dok se skladalo, jer oni ne znaju ni jaja ispeć a za tavicu nisu ni čuli.

Tak da mislim da je raspadu kumovalo to šta su stalno bili zajedno, pa ajde zamislite stalno gledat jedne te iste face i doma i na poslu, to nemreš ni pristojan napad peemesa imat jer već čuješ da ti iza leđa koluta očima, i znaš šta će reć čim otvori usta jer je nonstop kraj tebe.

Baj d vej, slušala sam ih, iako je rock oduvijek bio moj prvi odabir, uz to sam odrastala. I dan danas kad krene "Dancing Queen" mene ponese koreografija u neka davna vremena.
Zamislite koliko bi miliona albuma još prodali da im nije palo na pamet poženit il udat se za nekog u koga nonstop gledaš?

(photo by abbasite )