Drvologija

Drvologija, da ne velim znanost slaganja drva u šupu vrlo je kompleksna. Nije to tak jednostavno kako na prvu izgleda - uzmeš rukavice i ajmo kičmatrans. Malo morgen, to zahtijeva disciplinu mozga pilota, kako to kaže jedan moj dobri poznanik.

Sa drvologijom je povezan jedan od najdramatičnijih ivenata kojima sam nazočila ko član komisije koja je svaštanešta popisivala po povratku u Petrinju iza rata. Znači dolazimo mi kod jednog našeg Petrinjca, tu on brže nutka kavom i badelom ( odbijamo badel al on sebi toči nulapet, da bude rječitiji za davat potrebne informacije ). Obzirom da ga poznajemo i znamo da živi s mamom, pitamo gdje je ona.
-Eno je u podrumu, slaže drva.
Mi se zgledavamo, pitamo da zašto on ne slaže drva.
-E pa nemrem, uvatio me taki heksenšlus da već tri dana ne izlazim iz kreveta. ( Dobro, za povjerovat je jer nam je otvorio u donjem dijelu pidžame i majici kratkih rukava. )
Tražimo ga dokumente - osobne i one prognaničke kartone. E al on ne zna gdje su, stoje u maminoj taški a mama tašku uvijek negdje zafuflja. Tu on otvara prozor i zjali dolje prema podrumu:
-Mamaaaa, đe ti je taška? Evo dve curice popisuju pa im trebaju dokumenti.
Ona odozdola kroz podrumski prozor zjali da je taška pod šliferima u ormaru u šlafcimeru. On odlazi u šlafcimer, otvara ormar i ruje; ne bi našo šlifere da si dragi Bog. Vadi jastučnice, plahte, šosove, kombineje, nema šta ne vadi al šlifere ko da je pojelo.
-E jebemti šlifere datijebem, i ormar i sakrivanje taške.
Ide opet na prozor i zjali:
-Mamaaaa, nemrem nać šlifere, sve sam našo al šlifera nema.
Ona odozdola zjali da su šliferi u drugom ormaru, nije ih stigla presložit. On se vraća u šlafcimer i konačno pronalazi šlifere i tašku, pa svečanim korakom dolazi nazad.
-E saće sve vraćat nazad sama. Jebemti sakrivanje, stalno gura tu tašku i zna se desit da ni ne zna kud je s njom. Sam Bog da se sad sjetila.
Popišemo sve šta treba, on si toči još jedan nulapet jer se nasekiro oko taške i mi se taman dižemo jer smo završile, kad čuješ dolje u podrumu onaj zvuk zarušavanja drva, ronda ko da Godzila izlazi van. On opet na prozor i zjali:
-Mamaaaa, jel te potrpalo? Mamaaaa, jel me čuješ?
Mama zjali da se uspjela izmaknut, jedino ne zna kak će izać jer je slagala na kontra zid pa se zarušilo prema izlazu.
-A kolko puta sam ti reko da ne tak kontra slagat nikada, kolko puta?! Bome ćeš ih sama odslagivat, ti znaš kaki je mene heksenšlus uvatio. Ja dolje nemrem, malo odsloži samo da možeš van iz podruma.
Ona zjali da jel spremio tašku.
-Jesam, jebemti tašku. Vratio pod šlifere pa je sakrij kad dođeš odozdola, sad pol ulice zna da je pod šliferima.
Mi izlazimo, čujemo nju kak dolje rošta da se probije iz podruma. Izašla je, vidjele je ujutro kad smo došle nastavit sa popisivanjem u njihovoj ulici.

A slučajno poznajem i jednu divnu ženu koja je u naletu tjeskobe, a da umanji osjećaj depresije, išla preslagivat drva u šupi koja ima ulaz sa dvije strane. Pa je presložila pet redova drva i zatvorila jedan ulaz, pa krenula van i skužila da je drugi ulaz zaključan s vanjske strane. Na moje pitanje šta je onda napravila, odgovor je glasio - pa odslagivala sam, šta sam drugo mogla. Pa tak pet redova.
Znači, oprezno s drvologijom, to je skroz pipava stvar.