Moji ljepotani

Kad smo došli po najdraže frajere, manji nas je dočekao poskakujući kao maleni vilenjak govoreći:
- Moj brat će ići u glazbenu školu, ali ja zato imam četiri i pol godine.
U nedostatku nečeg drugog čime će se baviti logično je da naglasi svoju dob. Grli me i piza:
- Jesi skuhala fino varivo? ( misli pritom na pileći paprikaš, koji jede i jede, čak i za doručak traži fino varivo )
- Naravno da jesam.
- A jesi kupila sladoled? I kinder bueno?
- Naravno da jesam. Sve je spremno.
I dalje poskakuje, i jedva čeka da krenemo. Uobičajeno svakih desetak minuta pita jesmo stigli, to je već pod normalno.

Kasnije najdraži frajer radi origami ždralove; njemu to ide kao od šale. A manji najdraži frajer gleda i isto preklapa neki papir u boji, pa piše redom što stigne - 1 A O T, pa neke krivulje, pa crta zeca i svečano mi predaje svoj origami, tvrdeći da je napisao pismo.
- Pročitaj što sam ti napisao.
- Pa ti pročitaj, ti si pisao.
- Ali ja ne znam čitati, hajde ti pročitaj.
Stavljam naočale i čitam - draga bako, puno te volim. On sav sretan pokazuje bratu pismo, a brat završava ždrala i kaže - ma tu ti piše 1 A O T i dalje ne znam što je, slova sigurno nisu.
Manji najdraži frajer se silno rastužuje i ja moram intervenirati, jer da kako ja znam pročitati a brat ne zna. Zapeglamo situaciju, najdraži frajer na moj mig kaže da nije dobro gledao i potok suza se pretvara u široki osmijeh.
Uzima novi papir i kreće pisati svoje ime. Kako trenutno koristi lijevu ruku za crtanje i pisanje, nakon prvog slova kreće dalje na lijevu stranu.
- Moraš pisati na drugu stranu - kažem mu.
- Ali zašto?
- Zato što se tako piše.
- Dobro, ali zašto?
Teško je argumentirati objašnjenje, pa uskače brat koji ispisuje svoje ime. Manji najdraži frajer pažljivo prati kako on piše, pa okreće papir i napiše kako treba, doista s jednim slovom viška. I za to upućujem mig najdražem frajeru, da mu ne izleti kako ima slovo viška.

Za večerom moram pričati priču o baki Elzi koja je kuhala mahune malenim vukovima koji nisu voljeli jesti povrće. Najdraži frajer grabi dva puta, a manji frajer pojede pun tanjur što je kod njega rijetkost. Odmah dolazi na red i sladoled.
- Hoćeš sačuvati moje origami pismo? - pita me sav zamusan sladoledom.
- Naravno, pa vidiš da imam i one crteže od prije.
Sretan je. Nakon pranja zubića i tuširanja konačno se smirujemo. Gledamo nogomet, i najdražem frajeru se počinje spavati. Idem ga ušuškati i dati mu pusu, a on me zagrli i gleda onim svojim plavim pogledom i pita me:
- Hoćeš li ti mene voljeti i kad te više ne bude?
- Naravno. Onda ću te čuvati.
Daje mi pusu i pomiluje mi lice, okreće se i tone u san.
Manji najdraži frajer leži zatrpan plišancima - ljamom, pčelom, tko zna čime sve ne, i kaže mi:
- Žalostan sam ti jer mama i tata nisu tu. Ali sutra idemo gledati kuće koje žive na vodi pa mi je malo lakše.
I on mi daje pusu, vrti se još malo i konačno zaspi.

Ja polako ustajem nakon desetak minuta, izlazim zapaliti u mlaku ljetnu noć, i razmišljam samo o silnoj ljubavi i radosti koju su ta dva prekrasna dječaka unijela u moj život.
Ne postoji ništa dragocjenije od toga.