O kalendaru i Ojmjakonu

Zapravo je najbolje doma imat dva kalendara. Jedan službeni, na koji se može pisat termine kod doktora, rođendane i sve datume koje se ne smije zaboravit, a drugi sebi za gušt. E taj drugi zlata vrijedi.

Znate zašto? E pa zato šta onda po ovakvoj pasjoj vrućoći i sparevini lijepo okreneš sliku od siječnja i kad te opali nalet znojenja vizualiziraš da ležiš u smetu snijega od nekih minimalno pola metra i još jedeš sladoled. Za po zimi okreneš sliku mora i dok vani grtalica mlati i natrpava na nogostup one zaleđene kvrge, ti zamišljaš da ležiš pod nekom palmom i srčeš koktel s kišobrančićem, pa se baciš u vodu i osjećaš se ko dobitnik ojrodžekpota.

Išla sam malo pročeprkat koji su najhladniji gradovi na svijetu, da bar gledam slike tog leda dok vani trava izgleda ko da ju je zapalilo pa ugasilo. Ima gradić u Rusiji, zove se Ojmjakon, sa prosječnom zimskom temperaturom od minus pedeset celzija. Najniža ikad izmjerena bila je minus šezdesetosam. Termometre ne drže vani kraj ulaznih vrata jer se živa smrzava, a kad proliju šalicu kipuće vode stvori se zaleđeni oblak. I sad ono najbolje - zato šta je tlo stalno zimi smrznuto nemaju cijevi i vodu po kućama nego poljske zahode gdje se i kupaju. Pa jel može ljepše nego na minus pedeset se obrljugat i mokre glave ić iz poljskog zahoda u kuću? Na pola puta je frizura ko da ti je našpricalo na glavu dva trovremenska tafta. Auti im stano rade dok su vani, nema druge. Jedu uglavnom smrznute namirnice, šta je isto fenomenalno. Šta ćemo danas za ručak? Ajde krampom odvali onu ribetinu i unesi da se malo otkravi i eto ručka. Sprovode isto bave skroz neuobičajeno; nemreš iskopat raku na toj studeni, pa onda pale vatru i griju zemlju da bi mogli kopat.
Neki tip s Novog Zelanda, fotograf, kaže da ga je doslovno bolila studen; izašo čovjek u nekim tankim hlačama van, dobro da se nije sledio naskroz i da i njega nisu morali krampom odvajat od zemlje ko onu ribu za ručak.

I ajde recite jel nije to idealno za čitat i gledat takve fotke po ovoj vrućoći? Samo se u mislima prebaciš u Rusiju i za večeru recimo iz kištre izvadiš štajaznam pureći batak i cuclaš ko kiki bombone dok ne otpusti.
Ko će palit rol i peć na tridesetčetri celzija u plusu, majkosvetabožja.

( photo by 24 sata, gledam ovu smrzotinu od auta i sve me studen stresa )